''Momak me je jedne večeri poveo u kafić na muziku''
Poslije 6 mjeseci nježne i bliske veze, moj momak me je jedne večeri poveo u kafić na muziku. Svo vrijeme me je grlio i ljubio tamo. Bio je nježan i pažljiv. Zatim me je povezao kući jer moramo i ja i on rano da ustajemo. Bilo mi je čudno, jer smo se i pored toga viđali do kasno. Ispred mog stana, prije samog poljupca za laku noć, pogledao me je s osjećajem krivnje i rekao ''Jel možemo da ostanemo samo prijatelji?''. Ostala sam u šoku. Nije želio da objašnjava ništa, samo je rekao da živim u oblacima. Počeo je i da se ljuti kad sam pitala za razlog, da li je druga u pitanju. Od tada, ponekad se šaljivo javi i pita kako sam, a ako pomenem da mi nedostaje, počne da me ismijava, omalovažava i kritikuje. Zato ja njega ne zovem uopšte, ali mi je toliko teško da jako često poželim da me nema.Možda zato što me je do posljednje sekunde okrutno držao u zabludi da je sve u redu.