Pet znakova da ste osjetljivi na kofein i da vam kafa ne prija organizmu

Dok nekima prva jutarnja kafa daje energiju za početak dana, drugima može da izazove lupanje srca, nervozu ili probleme sa spavanjem.

Ako se prepoznajete u ovom opisu, moguće je da ste na kofein osetljiviji nego što mislite.

Zašto kafa ne deluje na sve jednako

Nakon konzumiranja kafe, kofein ulazi u krvotok i počinje da deluje stimulativno. Većina kofeina razgrađuje se u jetri, gde ključnu ulogu ima enzim CYP1A2.

Aktivnost ovog enzima genetski je uslovljena i razlikuje se od osobe do osobe, što utiče na brzinu kojom telo prerađuje kofein. Ipak, geni nisu jedini faktor. Na razgradnju kofeina mogu da utiču i pušenje, određeni lekovi, ishrana, pa čak i trudnoća, prenosi Index.hr.

Osobe osetljive na kofein mogu da primete nekoliko karakterističnih znakova. Ovo je pet najčešćih.

Problemi sa spavanjem

Iako ste jutarnju kafu popili davno, vaše telo je možda nije zaboravilo. Poteškoće sa uspavljivanjem ili nemiran san mogu biti pokazatelj osetljivosti na kofein.

Kod osoba čiji organizam sporije razgrađuje kofein, čak i šoljica popijena ranije tokom dana može da poremeti kvalitet noćnog odmora. Genetske razlike direktno su povezane sa tim koliko kofein utiče na poremećaje spavanja.

Nervoza i nemir

Kafa bi trebalo da razbudi i poboljša koncentraciju, ali kod nekih se taj efekat pretvara u svoju suprotnost. Nakon konzumiranja kofeina mogu se javiti unutrašnji nemir, nervoza ili neprijatan osećaj napetosti.

I ovde genetika ima uticaj. Studije pokazuju da su određene varijante gena za adenozinske receptore (ADORA2A) povezane sa jačim osećajem anksioznosti nakon unosa kofeina.

Ubrzan rad srca

Ako nakon kafe osetite da vam srce snažno udara ili da vam je puls neuobičajeno brz, to može biti posledica prevelike količine kofeina. Ipak, nove, jake ili dugotrajne srčane tegobe ne treba automatski pripisivati kafi.

Ako se simptomi ponavljaju ili su praćeni bolom u grudima, otežanim disanjem, vrtoglavicom ili nesvesticom, obavezno se obratite lekaru.

Problemi sa varenjem

Na kafu može da reaguje i sistem za varenje. Kod nekih se nakon kafe ili drugih napitaka sa kofeinom javljaju stomačne tegobe, gorušica ili dijareja. Pritom kofein nije nužno jedini uzrok.

Kafa sadrži i brojne druge sastojke koji utiču na varenje. Ako primetite tegobe samo nakon kafe, ali ne i nakon drugih napitaka sa kofeinom, vredi istražiti šta vam tačno smeta.

Jaka reakcija na male količine

Dok drugi nakon trećeg espresa jedva osećaju efekat, vama je dovoljno nekoliko gutljaja da vam se ruke počnu tresti i da satima osećate nemir.

Izrazito snažna ili dugotrajna reakcija na male količine jasan je pokazatelj visoke osetljivosti na kofein.

Kafa može da smanji efekat dodataka ishrani

Konzumiranje kafe može da ometa apsorpciju nekih važnih minerala. Nakon kafe telo pojačano izlučuje magnezijum, što može da umanji efekat dodataka ishrani. Kafa takođe otežava apsorpciju cinka, pa imunosistem od njega ima manje koristi.

Uz to, kafa može značajno da spreči apsorpciju gvožđa, a kofein blago utiče i na apsorpciju kalcijuma, što je važno za osobe koje već imaju nizak nivo tog minerala.

Preporučene količine ne odgovaraju svima

Za zdrave odrasle osobe generalno se preporučuje da ne unose više od 200 miligrama kofeina odjednom, odnosno oko 400 miligrama tokom celog dana. Ipak, to ne znači da će svima odgovarati ista količina.

Ako već nakon jedne šoljice kafe osećate lupanje srca, nervozu ili teško zaspite, bolje je smanjiti unos i prilagoditi ga tome kako vaš organizam reaguje.