''Ne mogu da vjerujem da ima i takvih ljudi... ''

Danas se vraćam s posla, nasekirana i rastresena i zaustavlja me policija. Naravno kazna za brzu vožnju. I tako pitaju oni mene zašto sam tako brzo vozila a ja krenem da objašnjavam i počnem da plačem. Policajac govori da bi da može izbrisao podatke na radaru i pustio me bez kazne ali nažalost ne može. I tako daje mi minimalnu kaznu, pozdravimo se i govori mi da sačekam trenutak. Kad vadi iz pretinca čokoladu i kaže: da ti bar uljepšam dan malo. Od srca sam se nasmijala i ne mogu da vjerujem da ima i takvih ljudi.