Sutra je SVETI JOVAN MILOSTIVI - Svaki vjernik neka postupi ovako i vratiće mu se višestruko
Jovan Milostivi dobio je nadimak po tome što je praštao sve i nije smatrao da se neprijatelju treba svetiti. Bio je izuzetno blag prema jereticima i smatrao je da se ljudi ne smeju tretirati prema veri i rasi. Na ovaj dan budite milostivi prema svima.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave praznik Svetog Jovana Milostivog, koji je u kalendaru obeležen crnim slovom, ali se praznuje kao neradan dan. Jovan Milostivi je rođen na Kipru, a roditelji su ga od malena hrišćanski vaspitavali.
Naziv Milostivi dobio je zbog svoje blage prirode i insistiranja na zabrani progona onih koji nisu hrišćani. Za vreme svog desetogodišnjeg mandata u Aleksandriji najstrože je kažnjavao svaki progon jeretika i nehrišćana. Tvrdio je da će njima Bog suditi, a da mi na zemlji "moramo prihvatiti ljude onakvima kakvi jesu".
Ako želiš blagodarstva, ne traži ga u nečijoj krvi već u njegovoj dobroti, jer dobrota je jedino blagodarstvo – govorio je Jovan Milostivi, naglašavajući tako da se ljudi ne smeju deliti po naciji, rasi i veri.
Sveštenici su mu zamerali što je pomagao hrišćanima i slušao njihove probleme. Prema predanju, jednog dana mu je došla nevernica koja je tvrdila da su je lažno optužili da nije devica. Iako su ga savetovali da je ne primi, on ih je upitao:
- Ako ja nju sada ne primim, kako ću na kraju tražiti od Boga da mene primi k Njemu? Sveti Jovan Milostivi umro je 620. godine u izgnanstvu, bežeći pod naletom Persijanaca na Vizantiju. I tada je i dalje govorio da se neprijatelju ne treba svetiti, već da treba poštovati pravilo iz Novog zaveta: "ko tebe kamenom – ti njega hlebom".
Jovana Milostivog obeležavaju sve hrišćanske crkve i smatraju ga svecom dobrote. Zbog toga se veruje da na današnji dan treba da budete milostivi prema svakome ko zatraži vašu pomoć.
Ukoliko ste sa nekim u svađi, ili ljuti na nekoga ko vam je učinio nažao, oprostite. Veruje se da ko oprosti, vratiće mu se višestruko blagostanje i sreća. U nekim delovima Srbije postojalo je verovanje da se u ponoć izlazi napolje, pogleda u nebo i zamisli želja koja bi trebalo da se odnosi na sreću.