DVA PUTA SAM BILA LJUBAVNICA I SVIDJELO MI SE: Uvjerila sam sebe da ga njegova ŽENA nije dostojna, da li sam grozna osoba?

Amanda Čatel je spisateljica iz Njujorka, koja je u članku za portal YourTango ispričala kako je to biti druga žena. Ona je do detalja opisala svoju aferu i zapitala se da li je grozna osoba što je sebi dopustila da bude ljubavnica.

"Dva puta sam bila druga žena. Sada kada sam u braku, dok ‘vraćam film’, sa potpunim razočaranjem gledam na to prošlo vrijeme. Priznajem da sam tada voljela to.

Da li sam grozna osoba zbog takvog ponašanja? Nisam sigurna. Međutim, to je nešto o čemu sam mnogo razmišljala, kako sam starila. Počelo je jednostavno: radili smo zajedno i, kao što ljudi rade, zbližili smo se jer smo morali da provodimo devet sati dnevno u istoj kancelariji.

Kombinujte to sa poslovnim događajima na kojima se pije i eto ga savršen recept za prevaru. On je bio nesrećan u braku, ili mi je barem tako rekao, a čak i kada bi ona, njegova supruga, prisustvovala nekim od tih poslovnih događaja, zajedno su delovali nesrećno.

Ona je delovala ravno, a da citiram tadašnjeg kolegu, ne samo da nije doprinosila toj vezi, već je zapravo isisala život iz nje.

Ovim objašnjenjem, iako nezrelim i površnim, u suštini sam sebi dala odobrenje da nastavim putem koji je vodio direktno do afere. Uverila sam sebe da ga ona nije dostojna. Ja sam, međutim, bila.

I tako se i dogodilo.

Zajedno smo izlazili poslije posla, a kada bi ona bila van grada, spavali bismo u njihovom stanu, u njihovom krevetu. Oduševljavalo me je spavanje u prostoru za koji je mislila da je u potpunosti njen, sa svojim mužem za kojeg nije ni slutila da je zalutao (kako sam saznala nisam ni bila prva) i toliko vremena provodio sa drugom ženom.

Bilo je nečeg opojnog u tajnovitosti svega toga i činjenici da sam pomagala nekome ko nije zadovoljan svojom situacijom. Pružala sam uslugu ovom čovjeku, čovjeku koga sam zavoljela, pa kako bi to moglo biti loše?

Dobila sam ga u najboljem izdanju; ona nije. Svađao se sa njom oko novca i čiji je red bio da se iznese smeće. Sa mnom se svađao oko toga da li treba da uzmemo još jednu turu sakea prije nego što izađemo na ples. Kada je bio sa mnom, bio je oslobođen svega toga i bračnih obaveza koje muče ljude.

Imali smo svoj jezik, i u kancelariji i van nje, a naše interakcije su postale hrana za spekulacije i glasine na poslu. Komentari su čak i usput davani tokom kancelarijskih sastanaka, ali svaki put smo se pravili glupi, sa osmehom na licu. Imali smo svoj mali svijet i bili smo sretni.

I kroz sve to, osjećala sam se posebno. Osjećala sam se poželjnom i jedinstvenom na neki način. Imala sam muškarca, divnog muškarca, koji je rizikovao šunjajući se sa mnom. Bila sam sretna, koliko god to može biti žena koja mora da dijeli muškarca kojeg voli, sa nekim drugim.

Kada je konačno napustio ženu, preselio se kod mene. Mislila sam da sam dobila ono što sam oduvijek željela, ali onda se pojavila stvarnost i shvatila sam da to uopšte neće biti bajka. Na kraju krajeva, to šunjanje je postalo sasvim druga priča. Iako se osvrćem na te godine sa malo razočaranja u sebe, sada takođe shvatam da nisam potpuno kriva.

On je bio taj koji je varao, a ja sam bila idiotkinja koja je krenula u vožnju. Iako nikada ne bih oprostila prevaru, pošto sam bila druga žena, mogu da razumijem uzbuđenje zbog toga.

Ima nečeg primamljivog u drami i konstantnoj ‘šta ako tvoja žena sazna’ vrsti razmišljanja. Nekada sam mislila da bih radije bila ljubavnica nego žena, a dio mene i dalje misli da bi to bilo zabavno.

Ali realnost je da, iako tu osobu dobijate u najboljem izdanju, kao što sam govorila sebi, i dalje dobijate i lažova koji vara i koji bi, čak i ako biste mogli da ga oduzmete njegovoj ženi, verovatno i vama učinio isto.

Samo kad prihvati tu istinu, ljubavnica može uspješno da opstane kao druga žena.

To je nešto u čemu se nikada nisam snašla."