"Moj otac je uvijek pričao kako ne voli životinje..."

Moj otac je uvijek pričao kako ne voli životinje.

Kupila sam psa bez pitanja prije 11 godina. Nije ga volio. Ljutio se što sam kupila tu "prljavu životinju" po njegovim riječima.

U međuvremenu je počeo da toleriše psa. Onda je govorio kako mu se pas najviše od svih nas obraduje kada dođe kući sa posla. On i taj pas su na kraju bili nerazdvojni. Pas ga je svuda pratio. Onda se moj otac razbolio.

Pas mu je spavao pored kreveta i nije htio da ga napusti čak ni da bi pošao da popije vode i da jede nego smo morali posude za vodu i hranu da ostavimo u očevoj sobi. Kada je moj otac završio u bolnici, pas ga je čekao.

Otac nas je molio da mu u bolnicu dovedemo psa da ga vidi zadnji put ali nije nam bilo dozvoljeno. Moj otac je umro i pas je prestao da pije i da jede. Nismo mogli da mu pomognemo, veterinari nisu znali šta mu je. Brzo nakon toga je uginuo. Ja mislim da je to bilo zbog tuge.

(Ispovesti.com)