Najtužnija novogodišnja priča IKADA: U beogradsku poštu ušao je deka i rekao: Dobar dan, Ilija ovde…
“Mala pošta na glavnoj autobuskoj stanici u Beogradu. Tri šaltera tri govornice 50 kvadrata sveukupno. 2. Januar 2000. i neke godine oko dva popodne. On ima oko 75 godina. Ima prastari mantil, pantalone i još starije cipele”, počinje priču ovaj Beograđanin.
U statusu ovaj Beograđanin opisuje neznanca koji ima neurednu sijedu kosu, brkove, naočare sa debelim oknima i džemper koji se oblači kad, iz nekog razloga, nema više grijanja u stanu.
“Ulazi u poštu i ljubazno pita radnicu da li još uvek rade govornice i da li može da telefonira. Radnica, bez trunke emotivnog investiranja mu odgovara da može. On ulazi u govornicu u kojoj se vrata se ne mogu u potpunosti zatvoriti i započinje razgovor”, u postu na društvenim mrežama.
Dodaje kako starac priča glasno i da poštom odzvanjaju riječi.
“Dobar dan, Ilija ovde. Samo sam želio da vam čestitam Novu godinu i da vam kažem da mi je mnogo žao što me niko od vas nije nazvao da čestita niti došao da me posjeti, mnogo vas volim, živi i zdravi bili. Voli vas deda.”
Kako dalje piše u statusu vrata su se otvorila i čovjek izlazi dostojanstven kao da se ništa nije desilo, ubeđen da niko nije čuo koje riječi je upravo izgovorio.
Pita radnicu koliko je dužan, plaća, ljubazno se zahvajuje, čestita praznike i polako odlazi.
“Radnica i ja (autor teksta) gledamo za njim zaleđeni. Razmišljam. Ko ga li je zaboravio? Šta li im je skrivio? Ili nije? Koga sam ja zaboravio? Koga iz ovih stopa trebam pozvati da iskažem zahvalnost, ljubav ili poštovanje”, piše u možda najtužnijem novogodišnjem statusu.
Možda se poslije čitanja ovog statusa i vi setite da imate nekog člana porodice, ili bar, nekoga kome ne poklanjate dovoljno pažnje…
