"Hodao sam jednom ulicom i vidio dijete od 14-15 godina da prodaje neke crteže. "

Hodao sam jednom ulicom i vidio dijete od 14-15 godina da prodaje neke crteže.

Jedan čovjek ispred mene, obučen markiranim skupim stvarima od glave do pete, pitao ga je kako ga nije sramota da to radi. Dječak je rekao da skuplja pare za bolesnog brata. Ovaj se nasmijao i prokomentarisao “kakva bijeda”.

Ja sam odmah uletio i rekao mu da...

Ja sam odmah uletio i rekao mu da želim sa kupim 10 crteža. Rekao sam dječaku da se ne obazire na takve ljude, jer je najbitnije biti čovjek, a taj čovjek uopšte nije čovjek. Dečko mi se zahvalio sa suzama u očima. Ja ne mogu da razumijem takve ljude. U redu, imaš para, ali zar moraš toliko bahat da budeš je*em ti sve. Došlo mi je da ga natjeram da pojede sve pare koje ima u džepu i da ga naučim lekciju koju neće zaboraviti nikad. Jedva sam se suzdržao.