"Moj žena je kćerka razmaženih roditelja, nekako sam do sad to trpio, međutim, od kada je trudna i ima problematičnu trudnoću, njeni rodtelji su još razmaženiji i gori..."

Moj žena je kćerka razmaženih roditelja, nekako sam do sad to trpio, međutim, od kada je trudna i ima problematičnu trudnoću, njeni rodtelji su još razmaženiji i gori.

Kako njoj stomak veći tako joj oni zadaju više obaveza i muka.

Radim 2 posla da bi ona mogla da iznese naše bebice, po kući max pomažem, što mi i nije teško.

Na sve to njeni se sjetili da moraju upravo sad da kreče i pozvali je da radi u osmom mjesecu, javim se ja da im pomognem, međutim to mora sve ona jer njenu majku bole leđa, ko da nju ne bole? O.O

Sve ja fino prešutim  i "odem" do "grada". Kad sam im ušao u kuću, blago je reći da sam vikao i bukvalno sam zaprijetio da ako njoj i bebama nešto fali zbog njih, da neće ni oni mnogo dobro da prođu, makar robijao.

Od tad su se promijenili, evo svakog jutra njena majka dolazi da pomogne po kući i ode u nabavku, šta više ništa je ne boli više i postala je divna mama i baka nerođenim unucima.

Kakvi su to roditelji, pitam se, dok su moji pravo zlato, zadnji nam dadnu...