SRPKINJA NASMIJALA SVE: Nakon 20 godina muž mi je prvi put kupio poklon prošle godine, a ove sam bila BIJESNIJA NEGO IKADA zbog iznenađenja (FOTO)

Prošao je Osmi mart. Jesam strijepila da uđem u kuću i koliko god sam se nadala da će sve biti drugačije, od svih 20 godina, pa i od prošle, nisam bila spremna na ono što su mi suprug i trojica momaka priredili.

Da previše ne okolišam, u braku sam dvadeset godina i živim sa četri muškarca - trojicu sam ja rodila i odgojima, vaspitala, a jednog sam sama izabrala. Nikad nisam dobila poklon od muža 20 godina, prošle godine sam dobila cvijeće i parfem, ali samo zato što ga je gazda odvukao u prodavnicu. Naručio je taj dan i večeru, da ne kuham ili mijesim. 

Prošla je godina i opet je stigao taj Osmi mart i, iako nisam čekala prvih 20 godina nikakav poklon, moram biti iskrena prvo prema sebi, ove godine sam se probudila s mišlju da možda ima nade da mi prirede nešto. Ovaj put da ih niko nije natjerao. 

Žurim kući, preklinjem gradski prevoz što nema busa, a još i gužva. Možda i ne uđem u naredni... Cupkam, tako mi se žuri kući. Ne ludim baš za romantičnim večerama, svijeće i tako to, nekako mi je to pi*asto za mene, mušku mamu. 

Napokon autobus, ulazim, gužva, zagušljivo... Čak ni cvijeće koje djevojke, žene, bake nose svojim kućama nije dovoljno da malo osvježi vazduh. Stigoh, a iz stana čuje se samo televizor, neki film ili serija se gleda. Još ima nade, mislim se. Posljednji put sam bila grozničava kad je najstariji sin kretao u prvi razred, poslije toga... nema toga što me je moglo izbaciti iz kolosijeka. Nije smjelo. 

Uđoh i odmah se razočarah. Sve kao običan dan. Ma kakava Dan žena, ma kakvi bakrači... Patike, čarape, knjige, suđe, sto od ručka ne raspremljen... Još su momci nešto popravljali, pa i alat razbacan, neki papirići okolo... "Budi bog sa nama šta su danas sve odlučili da mi urade", pomislih i s vrata kupim čarape i nosi prema kupatilu. Sad već pomalo bijesna, razočarana, nekako i smušena... Da se ne lažemo, nadala sam se bar nekoj ruži na raspemljenom stolu... 

Vidio muž meni nešto nije po volji. Nije ni on blesav, zna da je prošle godine zabrljao, sad to treba ispraviti. 

"Znaš, skinuo sam ti veš sa štrika, da ne moraš ti da se mučiš, bar danas", dobaci i pravac u kuhinju da nešto prezalogaji. 

MOLIM?! Ne mogu da vjerujem da je to uradio :D! Pa taj veš sam ja noćas prala, ja jutros raširila, eno ga suh i sad on meni da se ja ne mučim danas. Pa zar moj muž nije car i divan?! Još je ostavio da ga ja složim u ormar, taman pet peškira i posteljina i po. Moš mislit kako je divan. I to ga nije niko natjerao, sam se sjetio.

Bogami, biće da je moj muž dao otkaz kod prošlog gazde baš zbog prošlog Osmog marta, da mu se ne ponovi.