ŠUMADINAC PRONAŠAO BESPLATNO GRIJANJE I TO ZA CIJELU ZEMLJU: Vladanov izum zaludio je SVIJET, a tako je jednostavno!
Solarni koncentratori koji mogu da omoguće besplatno grijanje za cijelu Srbiju, bežični prenos struje, dobijanje pitke vode iz morske, nafte iz biomase, samo su neki od projekata profesora Vladana Petrovića za koje Srbija nije zainteresovana. Za razliku od stranaca...
Kada se poslije dugo godina života i rada vratio u rodni Kragujevac, profesor Petrović bio je siguran da će u Srbiji rado prihvatiti inovativne patente koji značajno mogu da unaprijede privredu ove zemlje.
U Badnjevcu, nadomak Kragujevca, na svom imanju, na dva hektara, postavio je sunčeve koncentratore kako bi na praktičnom primjeru dokazao da je besplatno grijanje moguće.
Od tada do danas, posjećivali su ga mnogi zvaničnici, ali konkretnog dogovora nije bilo. U međuvremenu, potencijal projekta prepoznala je firma iz Norveške koja je sa profesorom zaključila ugovor.
„U Srbiji jednostavno nisu pokazale nikakav konkretan interes za ovo što radim. Ali zato su zainteresovanost pokazale druge zemlje. Potpisao sam ugovor sa velikom kompanijom koja radi plutajuća ostrva. Oni u Monaku treba da realizuju veliki projekat, investiciju vrijednu milijardu eura, za koju je potrebna solarna energija. Zainteresovani su za ovu tehnologiju i sve što je sa tim povezano žele da razvijaju“, kaže Petrović.
Profesor objašnjava da jedini u svijetu ima tehnologiju za proizvodnju struje iz sunčeve energije 365 dana, svih 24 sata svakog dana.
„Razvili smo i postupak za desalinizaciju morske vode gdje je potrošnja energije relativno mala, tako što se otpadna toplota iz solarnog sistema koristi za desolinizaciju morske vode. Tako može da se dobije hiljade kubika pitke vode iz morske vode i proizvodnja struje 365 dana“.
Profesor Petrović se prisjeća kako su njegovo postrojenje posjetili predstavnici 19 država kako bi se upoznali sa novim tehnologijama.
„Držao sam veoma posjećena predavanja na Mašinskom fakultetu na temu: ’Pokretanje privrede na bazi novih tehnologija‘, tehnologije koje Srbiji mogu da obezbijede fantastičan ekonomski progres. Pored ostalih tehnologija predstavio sam i projekte bežičnog prenosa električne energije, dobijanje struje iz jonosfere, dobijanje nafte iz sunčeve energije, dobijanje nafte iz biomase, kako da izdvojite CO2 iz atmosfere uz pomoć sunčeve energije itd. Kako da na primjer po hektaru možete da dobijete 100 tona nafte na osnovu fotosinteze. Ali na tome se, što se Srbije tiče, sve i završilo.“
On tvrdi da bi na osnovu njegovog projekta sve toplane u Srbiji mogle da se snabdijevaju besplatnom sunčevom energijom.
„Zračenje Sunca u Srbiji je otprilike 0,6 kilovata po kvadratu. Pošto je u hektaru zemlje 10.000 kvadrata, dakle 6.000 kilovata, od 2.000 sati Sunca u Srbiji, dobijate 12 miliona kilovat časova sunčeve energije po hektaru. Moji koncentratori u Badnjevcu kod Kragujevca razvijaju temperaturu od 1.700 stepeni. Ali ako vam treba niska temperatura, možete da akumulirate energiju iz zemlje. Akumulirate 12 miliona kilovat časova, od toga 20 odsto izgubite, deset miliona kilovat časova vam ostaje. Tako možete da grijete 1.500 stanova po hektaru.“
On ocjenjuje da je tužno što su samo stranci prepoznali potencijal i što će sutra Srbija kupovati tehnologiju od stranaca po mnogo većoj cijeni nego što bi je koštalo da je odlučila da otkupi patente.
„To je jeftina tehnologija, koju svako može da izvede, možete cijelu Srbiju tako da ugrijete. Počnete da skupljate energiju po hektaru zemlje od aprila mjeseca. U oktobru imate 200 stepeni u zemlji. Kad počne grijna sezona, do kraja februara ta temperatura padne na 40 stepeni. Onda se koriste toplotne pumpe, od toga dobijete 10 kilovata toplotne energije, a utrošite jedan kilovat električne energije. Tako može da se grije ne samo Srbija, već cijeli svijet.“
Petrović kaže da za pokretanje tog sistema nisu potrebna velika ulaganja i ističe da je u Badnjevcu akumulator toplote koji fantastično funkcioniše i koji akumulira 400 kilovat časova po kubiku.
„U svijetu se proizvodi 80 do 100 kilovat časova po kubiku. I takav akumulator košta 130 eura po kilovat času, a ovo rješenje košta 0,3 eura. Za to je zainteresovana firma iz Drezdena, dok u Srbiji nije bilo interesovanja. Nijemci su shvatili da na osnovu akumulatora toplote može da se koristi energija iz vjetra i da se tako griju čitavi gradovi.“
Petrović smatra da Srbija nije zainteresovana za ove revolucionarne projekte zbog nekompetentnosti, da ljudi koji odlučuju nemaju dovoljno znanja iz ove oblasti.
„Vratio sam se iz inostranstva u Srbiju zato što sam želio da živim ovde i da od mojih patenata korist ima moja zemlja. U Šumadiji sam napravio park od dva hektara gdje moji patenti besprekorno funkcionišu u praksi. Nažalost, potencijal su uočili samo stranci.“
Petrović kaže da je razvio i sistem za dobijanje nafte iz biomase i da kompletnu biomasu koju imamo u Srbiji možemo direktno da pretvorimo u naftu.
On tvrdi da zvanična teorija o nastanku nafte nije tačna, da se nafta ne dobija taloženjem planktona već na potpuno drugi način.
„Voda prodire u dubinu zemlje i dolazi blizu magme. Kad sagorite cikloheksan sa kiseonikom dobijate ugljen dioksid i vodenu paru. A iz toga ponovo može da se dobije nafta. Ali za to je neophodno 15.000 bari. Ako to uradite, potrošićete više energije nego što ste dobili. Ali na osnovu mog reaktora, može se koristiti sunčeva energija za dobijanje nafte, na 15.000 bari. Voda reaguje sa krečnjakom i tako dobijamo naftu.“
(Novi.ba/Al Jazeera Balkan)