'Nakon 4 godine veze ja odem za poslom u Dubrovnik, ona u Beograd'

Na društvenim mrežama ovih dana kruži ispovijest koja je za kratko vrijeme postala viralna.

Pogledajte o čemu se radi: 

"2000. godina. Nas dvoje zaljubljeni, živimo u Zagrebu. Nakon 4 godine veze ja odem za poslom u Dubrovnik ona u Beograd. Rastanemo se sa suzama u očima i kažemo da ćemo nastavit živit i nikakve veze na daljinu neće bit.

Jučer sjedim na kavi sa svojim kolegama i čujem poznat smijeh.

Okrenem se kad ona. Suze su mi na oči krenule i samo ustanem i krenem prema njoj iako nisam znao ima li koga. Kada me je vidjela skamenila se, a zatim osmjeh od uha do uha i suze. U toliko godina ni ona ni ja nismo imali ozbiljne veze.

Shvatio sam da prava ljubav nikada ne može proći. Sutra će se useliti u moj stan, a ja odoh kupiti prsten."

'Dečko s kojim sam bila 3 godine me je ostavio nakon što je saznao da bolujem od leukemije'

Dečko s kojim sam bila 3 godine me je ostavio nakon što je saznao da bolujem od leukemije.

Uz silnu podršku roditelja, prijatelja i porodice, uspjela sam da pobijedim bolest. Prije par dana smo se sreli, izgledao je ljepše nego ikada, pričali smo, kaže da se kaje zbog svega, da je pogriješio, da bi želio sve ispočetka.  

Želim da mu vjerujem i mislim da mu vjerujem, ali nikad se ne bih pomirila s njim, jer me je napustio onda kad mi je bilo najteže. Sad smo “prijatelji”, on se nada nečemu više, a ja tražim nekog ko je dovoljno hrabar da ostane uz mene, bez obzira na sve.

 

'Stah me je, a i znam da se moj sadašnji muž plaši samo što neće da prizna'

"16 godina sam rasla u sirotinji i otac me je uvijek maltretirao, željela sam pobjeći od njega i tad sam upoznala malo starijeg momka koji je bio spreman da me ukrade i oženi.

Bukvalno sam podrpana i bosa došla kod njega, a on me je pretvorio u pravu gospođu. Imao je gadnu narav, ponekad bi me udario i dovodio je druge žene u naš krevet, ali sve sam to trpila jer nisam imala gdje otići i smatrala sam tu sam se udala, tu mi je kuća, tu jedem hljeb i trebam šutiti.

Onda je on krenuo raditi u inostranstvu i pare mi je slao preko jednog čovjeka u koga sam se zaljubila jer je uvijek bio fin prema meni i pažljiv. Spavala sam sa njim i zatrudnila sam. Priznala sam sve mužu preko telefona, ostavila ga i preudala se za tog čovjeka.

Meni je sad lijepo sa tim čovjekom ali svakodnevno dobijamo prijetnje od tog bivšeg muža da će nas zaklati na spavanju i da će mi stomak isjeći i ubiti bebu. Stah me je, a i znam da se moj sadašnji muž plaši samo što neće da prizna. Ne znam šta da radim, a da ne dođe do krvoprolića, plašim se najgoreg što bi moglo biti.

 

'Po rođenju naše kćerkice, muž je insistirao da se zove Katarina'

Po rođenju naše kćerkice,muž je insistirao da se zove Katarina.

Pristala sam jer mi se svidjelo ime. Jedne noći kad sam ustala da popijem vode i vidjela sam njega u sobi kako priča našem anđelu dok spava:"Prelijepa si.

Bićeš kao ona,ja ću da te naučim. Kaćo,uvijek ću te voljeti."

Nisam slušala dalje,ljuta sam ga čekala u sobi i čim je ušao napala ga kako je imao srca da da ime našem detetu po svojoj neprežaljenoj ljubavi,kako je odvratan,da nema prava na to, da sam mislila da me voli...samo me pogledao i rekao:"Ljubavi,to mi je bila starija sestra,koja je umrla kad sam imao 5 godina."

Znala sam za nju,ali nikad nije pričao o njoj i nije rekao kako se zvala.

Srce mi je puklo tada.

Glupa ženska ljubomora.

 

'Radim u Njemačkoj u hotelu na recepciji'

Radim u Njemačkoj u hotelu na recepciji. Neki dan su mi došla dva balkanca koja su bila na poslovnom putu, te kada su došli na red za check in počeli međusobno komentari me. Ne znajući da ih sve jasno razumijem na kraju kad sam im davala ključeve od sobe rekla im na našem "hvala na komplimentima niste trebali".  

Ljudi moji ja vam ne mogu opisati kako su me pogledali. Znači nešto neprocjenjivo.

'U novčaniku nosim istih 500din već 8god. Te pare mi je mama dala '

U novčaniku nosim istih 500din već 8god. Te pare mi je mama dala i rekla ''Evo ti, ovo poslednje što imam.'' a tražio sam joj 1500din da izađem u grad. Bio sam bahati klinac (mada ne baš i klinac sa 21god). Studirao sam, i samo izlazio. Stalno kafići, klubovi, odeća, obuća..

Samo sam tražio, a oni su bili takvi da su mi sve davali. Bio sam skot, koji i kada mi kažu da nema para ja tražim i svađam se. Zadnji dinar su mi davali. I ja sam uvek mislio da se ima, samo da oni neće da daju. Tada sam joj tražio 1500din, a dala mi je 500 i rekla nemam više.

Ja krenuo u svađu a ona mi otvara na sajtu izveštaj banke, minus do kraja i novčanik gde je tih 500din i to je to. I kaže nemam do plate dinara, tata isto i kreće da plače. Tada sam uzeo tih 500din i krenuo besan, a onda na pola puta samo seo i zamislio se. Od tog dana sam se promenio, učio i gledao da zarađujem, batalio izlaske, nisam gledao šta ću obući, kupiti.. Samo da nama olakšam i pomognem. Kao da sam sazreo u trenutku.