'Ljudi moji u kakvoj mi to zemlji živimo? Stalno neko nekoga izvrijeđa'

Ljudi moji u kakavoj mi to zemlji živimo? Stalno neko nekoga izvrijeđa, a ni ne razmišlja kako će se ta osoba kasnije osjećati. Žurila sam taj dan poslije posla na roditeljski sastanak, a već sam debelo kasnila. Znači moj prvi roditeljski. Dijete mi je prvašić. Odužio se moj sastanak na poslu i nisam nikako mogla prije izaći. Sva sam se uzrujala jer inače ne volim kasniti i uvijek volim stići na sve. I inače stignem. Ali ovaj put sam debelo kasnila. I nije škola daleko od moga posla, ali sam brzo pozvala taksi da me odvede do tamo da ne kasnim još više. Došao je taksist, ja sjela u taksi i rekla gdje treba i on je rekao ok. Znači rekao je ok. Bio je malo zbunjen, ali mislila sam si sve je jasno. Rekao je, a znam di je to i krenuli. I vozi on i vidim da je jedno skretanje pogriješio i rekla sam mu da krivo idemo da je trebao u tu ulicu desno. Znači on je sve krivo shvatio. Odnosno on nije ni znao kuda treba voziti. Bez navigacije i očito bez dobrog poznavanja Zagreba. Njegovog grada gdje vozi godinama. I bila je pogreška da ne pretjerujem i može se dogoditi svakome i to je sve ok. Dogodi se i meni. I ne bi zbog toga bila ljuta na njega, ali nije poanta u tome nego u njegovom ponašanju kasnije.

Kad je u tom trenutku shvatio di treba ići i kad sam mu ja bolje objasnila kako doći do tamo on je poludiooooo. Znači frajer nije stao sa deranjem. Da je izgubio poštenije mušterije. Poštenije mušterije? Da od kud mi pamet da ga tražim vožnju za tih par kilometara. Da sam njega iskusnog i poštenoga taksista našla muljati za tih par kilometara i par pišljivih kuna. Znači tih par pišljivih kuna je bilo dosta. Meni iskreno i nije bilo baš malo. I novac je novac. Sterao me van iz taksija i rekao da ostatak mogu pješice. Naravno derao se kroz otvoren prozor još da sam luđakinja. Kakav neugodnjak, ali zbilja. Nisam mogla vjerovati da se mogao spustiti na takav nivo. Znači toliko je poludio da je zaustavio promet iza sebe da me još dodatno izvrijeđa. Svi su mu trubili, a on ništa. Naravno vožnju sam platila jer nisam htjela biti kao on, još sam mu ostavila više. Zapravo toliko je vikao na mene da me bilo strah ako mu još ni ne platim. Trčala sam do te škole punih 5 minuta i sva znojna i iznervirana ušla u prepuni razred koji me naravno dočekao sa čuđenjem. Jer je bio glavni razlog koliko kasnim na svoj prvi roditeljski i kako izgledam. Još ću ispasti loša majka.

Bila sam sva razčupana i bilo je neugodno, ali odradila sam taj roditeljski. Ma nebitno je ovo kasnije za roditeljski, bitno je da ljudi radi svojih grešaka napadaju druge. I već ako si profesionalac ponašaj se tako. To ti je posao gdje radiš sa ljudima. Moraš biti pristojan. Mislila sam si kasnije da možda nije u redu tražiti prijevoz za 10 minuta hoda, ali on je pristao i rekao ok. To znači ok. I to je neka zarada. Mogao je negdje stajati i nikog ne voziti. Ovako je ipak dobio vožnju pa ako si pogriješio stisni zube i odvezi to, a drugi put reci neću te vozit tako malo i tražit ću nekog drugog tko hoće. Stvarno sam kasnila i cijeli taj dan mi je bio totalno u komi. Od jutra kad sam se digla je počeo loše, ali stvarno loše. Ma bitna je samo pristojnost. Sve se rješava pristojno i sve se da dogovoriti. Mislim si da sam ja takva sa svojim klijentima na poslu, pa nikad me više ne bi ni pogledali.