'Imam 18 godina, muško sam i nikada nisam imao pravog prijatelja ili nekoga kome bih mogao da se otvorim'

Imam 18 godina, muško sam i nikada nisam imao pravog prijatelja ili nekoga kome bih mogao da se otvorim i 'olakšam' dušu. Nekako sam uvek bio odbačen od strane društva, kako u osnovnoj tako i u srednjoj školi. To je ostavilo posledice na meni jer je teško kada si u svemu što radiš sam, kada sve sto proživiš proživiš sam i nemaš kome to da ispričaš ili podeliš, jednostavno nikog nije briga, a ja sam uvek tu da saslušam, podržim i dam savet. Gotovo uvek te priče se završe tako što sam odbačen nakon što sam bio uz njih kad je njima bilo potrebno, a kad je meni, nema nikog. Ali čak mi ni to nije toliko strašno, vremenom sam se pomirio sa tim da je situacija trenutno ovakva i jedva čekam da upoznam ljude za koje vredi boriti se i koji će bar malo da me cene. I mislim da sam naišao na jednu takvu devojku, ljudi je l mi verujete da ja prvi put u životu osećam da mogu da verujem nekom? A tek osećaj kad mi kaže "Verujem u tebe, uspećeš tiii" je za mene bio do skoro nepoznat. Moram da uspem i vodim je sa sobom :))