''Danas, ja se od mog’ brata ne odvajam''

Predprošle godine, pred kraj decembra išla sam sa mamom da kupim neke stvari za Novu Godinu. Poslije kupovine, kada smo krenuli kući, mama mi je priznala da je trudna, ja sam počela da se derem na nju, govorila joj da ni ona ni tata nisu normalni i tjerala je da abortira. Čim sam došla kući nazvala sam najboljeg druga i počela sam da plačem i rekla mu to sve, on mi je rekao da nisam normalna, da treba da budem najsrećnije na svijetu. Mama je imala u planu da abortira, ali ju je tata spriječio.Kada se moj brat rodio, prije godinu dana, kada je stigao kući, kada sam ga onako malog i bespomoćnog ugledala u krevetiću počela sam plakati, nisam mogla da vjerujem šta sam tražila od mame, Tata mi je rekao da je to normalno, da svi ljude griješe, i da mu je drago što sam se pokajala. Danas, ja se od mog’ brata ne odvajam, bukvalno ga u cijeloj porodici najviše volim, i on je takođe mnogo vezan za mene. Imam još jednog brata, koji ima 12 godina, ja imam 16, i sad’ tek shvatam koliko sam bogata ustvari.