"Živim na selu, ne poznajem svoje komšije i mislim da mi je to velika prednost"

Živim na selu, ne poznajem svoje komšije i mislim da mi je to velika prednost. 20 i kusur godina živjela sam u roditeljskoj kući, ni tamo nisam poznavala cijeli komšiluk, udala sam se (i dalje živim u istom selu) ni ovdje ne poznajem komšije. Mogu vam reći da sam u velikoj prednosti. O meni se priča da sam mnogo prepotentna, da se žargonski izrazim "Nadr*ana," itd... Nisam, samo me ne zanima od kojih bolesti boluje moj komšija, sa kime ga komšinica vara, kolike plate imaju, ko je šta doručkovao, ko je sa kim razgovarao itd. Smatram da su to priče za osobe koje jednostavno ili nemaju svoj život, ili im je lakše da pričaju o tuđim problemima nego da svoje rješavaju. Zato se ja držim parole:"Dobro jutro, dobar dan, dobro veče"-i dalji razgovor nije potreban.