''Svi me podržavaju i slažu se sa mnom''

Imam odličnu priliku da učestvujem u razmjeni i provedem par mjeseci u inostranstvu. Svi me podržavaju i slažu se sa mnom da ne bi trebalo to da propustim. Izuzev moje majke... Izricito se protivi tome, a njen glavni i jedini razlog za to je moja bezbjednost. Ja razumijem da ona brine, kao i sve majke, ali nije moguce rasti pod staklenim zvonom, a ako nam život vec pruži šansu treba je iskoristiti jer ko zna kada, i da li ce uopšte, sledeca doci.. Ali onda se sjetim njenog ozbiljnog glasa i recenice da bi umrla od brige i nerviranja dok se ja vratim i svi moji planovi ostanu zamrznuti u mjestu. Ne bih mogla da realizujem ovo ukoliko nemam njen blagoslov, jer je previše osjetljiva i konstantno brine, a ja kao njeno dijete ne treba da budem uzrok tome vec treba da joj što više olakšam. Tako bih željela odem, osjecam da treba, ali sa druge strane ne mogu njoj to da ucinim, znam kakva je i ne želim ni da zamišljam kakva bi tada bila. Ovo je katastrofa...ne znam šta da radim!