"Koliko mi je samo žao što nisam više vremena provodio sa roditeljima"
Ispovijest
Koliko mi je samo žao što nisam više vremena provodio sa roditeljima, što nisam bio bolji sin, što sam bio klinac i nisam znao da cijenim njihovu pažnju i ljubav. Što nisam više cijenio njihov trud, što nisam shvatao njihovu brigu. Koliko mi je žao što nisam znao da uživam u toj sigurnosti koju su mi omogućili, već sam žurio da odrastem. Koliko sam samo trčao za svim drugim, a njih zanemarivao, i tek sada shvatam da su oni zapravo jedino vrijedno što sam imao u životu. Evo, samostalan sam, sam sebe često pitam, zar nije to ono što sam želio ? Glupi klinac... E moj ćale, sad kada te nema, meni fali da mi neko kaže stani, stani mali :)