SEKU SABLIĆ SVI ZNAMO: A evo kako izgleda njen SIN, i on je poznata faca (FOTO)
Glumica Seka Sablić ima sina Stefana na kojeg je veoma ponosna. Stefan je pozorišni reditelj, a od majke je naslijedio dar za umjetnost.
Seka je Stefana dobila u 34. godini. U intervjuu za “Puls” nedavno je rekla:
– Ja ga nikada ne kritikujem. On je živio u tako teškim vremenima. Otkako se školovao, njegovo odrastanje je pripalo onim strašnim vremenima… Devedesetih je završavao školu i fakultet, tako da se ja njemu divim kad vidim da je postao divan čovjek koji ima prelijepu porodicu. To je veliki uspjeh. Nije podlegao ulici i kriminalu, sve su to bile krvave opasnosti. Sve drugo je manje bitno. Mislim da je on dosta isplatio cijenu u svom poslu, gdje su se mnogi na neki način naplaćivali… Ja dosta lajem i nikada nisam prihvatala establišment, teatarsku elitu u Beogradu. Mislim da je on s te strane dosta loše prošao. On je dobre predstave pravio, nije dobijao zaslužena priznanja. Na kraju krajeva, nisam ni ja. Dobijala sam ih samo onda kada nisu mogli da me mimoiđu. Istina je, vjerujte mi.
– Ja sam veliki profesionalac i mislim da i moj sin Stefan ide istim putem. Sigurna sam da je veoma ozbiljan i vjerujem da će postati odličan zanatlija. Trudim se i da se ne mješam, mada verujem da ga potajno špijuniram i kontrolišem. Ali i on ima mnogo povjerenja u mene pa se ne ljuti ako sam ponekad malo agresivna i dosadna. Čuti i sasluša sve šta kažem, a dalje je na njemu – rekla je Seka za domaće medije.
NJIHOVA SVAĐA JE POTRESLA JUGOSLAVIJU: Nisu govorili 30 godina, a razlog je bila SAMO JEDNA SCENA!
Iako u filmovima igraju zaljubljene parove i to jako ubjedljivo ili iskrene prijatelje iza kamere po pravilu dešava se sasvim druga stvar.
Jedna od najpoznatnijih svađa poznatih koji su radili zajedno jeste svađa Seke Sablić i Bore Todorovića.
Glumica je navodno 30 godina nije govorila sa svojim kolegom Borom Todorovićem jer je on prešao granicu profesionalizma tokom snimanja filma Maratonci trče počasni krug’.Da bi scena odnosa Đenke i Kristine bila vjerodostojnija, glumac se kako kruži priča u glumačkim krugovima ‘malo zanio’ pa pretjerao.
To je naljutilo Seku i dugo nisu razgovarali.
Slavni glumac je bio poznat kao zagriženi partizanovac, ali će ovaj malo poznati detalj iz njegove biografije baciti drugačije svjetlo na njegovo navijačko opredeljenje.
Najveće strasti u životu Bore Todorovića bili su gluma, žene i Fudbalski klub Partizan. Oni koji su ga dobro poznavali i koji su imali privilegiju da se druže s njim tvrde da ne bi bilo netačno da smo Partizan naveli kao njegovu najveću strast.
Tata joj je Bora, a brat Žika Todorović, ona je pravo ČUDO - Pogledajte kako izgleda!
Dana Todorović rođena je 1977. u Beogradu. Školovala se u mnogim gradovima kao što su Budimpešta, Detroit, Indijanapolis i Njujork, a studije drame završila je u Londonu. Te se bavi glumom i prevođenjem.
Čak je a šest godina radila je i kao prevodilac u Ujedinjenim nacijama, te je prevodilačko iskustvo posebno stekla u oblasti filma i pozorišta.
Njen prvi roman „Tragična sudbina Morica Tota“ koji je preveden je na njemački i engleski jezik, čak je objavila je dvije knjige priča za djecu za Sloveniju, a „Park Logovskoj“je posebno posvetila je svom ocu Bori, koji se mnogo radovao njegovom objavljivanju.
– Sigurno je da je moja nekadašnja, mladalačka želja da budem glumica, pa tako i činjenica da sam u Londonu završila “studije drame” (smer koji je po mnogo čemu sličan našoj dramaturgiji), uticala na to da moji romani sadrže određene dramske karakteristike. Gluma svakako može biti od velike pomoći u građenju književnog djela, pogotovu kada su dijalozi u pitanju, jer se kroz taj mehanizam izgovaranja rečenica, odnosno replika, lako može izdvojiti autentično od lažnog, a čitaoca je, baš kao i publiku u pozorištu, jako teško prevariti – kaže autorka.
Roman “Park Logovskoj” je posvetila ocu, a tada je rekla:
– To je jedna od onih veoma ličnih posveta koju samo onaj kome je namijenjena može u potpunosti da razumije, a nastala je iz jednog, za mene, veoma posebnog trenutka bliskosti prije nego što nas je napustio. Bora je, inače, bio veoma zainteresovan za moju književnu karijeru i sa velikim nestrpljenjem je čekao na taj drugi roman. Često mi je, iz one najčistije roditeljske želje da mu dijete bude uspješno, sugerisao:
“Jao, samo da ti ovaj roman bude deblji od prvog… delovaće, nekako, impozantnije. I ubaci malo više dijaloga, narod to voli, biće lakše za čitanje…” Bora je bio izrazito duhovit i zabavan otac, i mogu samo da se nadam da je makar djelić tog duha prenio i na mene.
