Rumeysa Kadak za Novi.ba: Građani Istanbula svakodnevno čuvaju ''ulice da ne ostanu same''

Rumeysa Kadak je studentica Marmara Univerziteta u Istanbulu. Učestvovala je u nekoliko novinarskih projekata Daily Sabah Centra, a za Novi.ba napisala je svoje viđenje aktuelne situacije u Turskoj. 

Naišla sam na nekoliko internacionalnih medija koji su se većinom ili u potpunosti fokusirali samo na vojnike koji su poginuli tokom propalog udara (ne želim ni spomenuti da su oni izdajnici) ili su se fokusirali samo na Erdoganovu odluku. Većina ljudi koji čitaju članke o ovome ne znaju ni zašto su ljudi proveli 8 dana na ulici, većina njih se i dalje pita da li oni koji svakodnevno stoje na ulicama podržavaju vladu ili ne. Ja želim da se fokusiram na ono što do sada niko nije rekao u medijima, a ne na to koliko je vojnika poginulo, koji su razlozi bili za ovoliko mrtvih, kao i razloge zbog kojih je vlada donijela odluke kakve je donijela. 

Šta se tačno desilo 15. jula? 
Odjednom su se vojnici i F16 počeli pojavljivati na nekim centralnim dijelovima države. Bili su naoružani i u tenkovima, te nišanili nevine ljude. Upravo to se desilo 15. jula. Vojnici su bili tu kako bi preuzeli kontrolu nad gradom, a civilima koji su tu stajali rekli su: ''Vojska je preuzela kontrolu nad vladom.'' 
Ispočetka nisu pucali ni na koga, jer su čekali naređenje da pucaju. Radili su onako kako im je naređeno. Neki od vojnika nisu pucali ni na koga i nisu uopšte bili svjesni šta se dešava, rečeno im je da su tu zbog vojnih vježbi. Ti ljudi su sada na slobodi nakon što je vlada istražila slučaj. 

Danas postoje tri stvari u koje smo, trenutno, u potpunosti sigurni: Prvo, izdajnici koji su organizovali ovaj napad nisu nevini i tu su bili sa namjerom da preuzmu vladu. 
Drugo, svoje pištolje i puške uperili su na nevine ljude, ranili ih ili čak ubili. I treće, ovi izdajnici su bili pod nečijim vodstvom, pod nečijom kontrolom, jer su čekali komandu da počnu pucnjavu.

Voditelj TRT koji je bio prisiljen da čita izjavu rekao je: ''Ne smijete se pomjerati, raširit ćete noge, ruke iza leđa. Ne postavljajte nikakva pitanja jer ne smije biti nikakve priče, čak ni među nama (vojnicima).''  Nismo smjeli podići ni glavu, bila su tu dva vojnika i jedan komandant, priča on. Komandant je jednom mom prijatelju rekao da ukoliko postavi još jedno pitanje vojnici imaju pravo da ga ubiju jer im je ''naređeno da pucaju.''

Ali šta se krije iza ovog svega? Vratimo se na vijesti o pljački NT prodavnice u Malatyi. Koji je razlog ovakve ljutnje ljudi? Gulenisti (pripadnici Fethullah Gulenove terorističke organizacije) se smatraju odgovornima, jer su oni vojnicima dali naređenje. 

Nakon svega što je učinjeno, shvatamo situaciju u kojoj su se našli ti ljudi na mostu. Znali su Guleniste, znali su šta su učinili prije i znali su da žele da preuzmu grad i smijene Erdogana. Ljudi su bili ljuti, jako ljuti! Njihova vlada je bila napadnuta, njihovi voljeni ubijeni, vojnici su čak preuzeli TRT i natjerali voditelja da čita neke izjave. Svi smo željeli da učinimo nešto, preko 200 ljudi je ubijeno, a 1440 civila ranjeno širom države. Sa Erdoganovom naredbom da se ne napuštaju ulice, ljudi su izašli iz svojih domova kako bi se zaštitili, kako bi zaštitili one koje vole i svoju državu. I to su i uspjeli! Udar je propao zahvaljujući mnogim hrabrim ljudima u Turskoj. S obzirom da je ono što se desilo 15. jula ostavilo ogromnu mrlju na demokratiju, organizovan je marš za demokratiju od mjesta gdje je sve počelo, Bosfor. Ono što je posebno zanimljivo za ovaj marš je da je bilo jako, jako mnogo prisutnih. Nije bilo bitno kojoj stranci su pripadali, oni su bili tu kako bi podržali i zaštitili Tursku. Bili su tu kako bi se ujedinili kao nacija. Bili su tu kako bi čuvali ulice da ne "ostanu same".