Dušan Janjić: Kosovo i Srbija su konačno na nekom koloseku koji ih vodi paralelno u istom pravcu, ka EU

Politika u Srbiji, kao i međunarodna, te briselski dijalog pomogli su da se Srbija drugačije ponaša prema realnosti da je Kosovo izvan njene kontrole, smatra direktor Foruma za etničke odnose i politički analitičar Dušan Janjić.

„Možemo reći da se stiglo do jedne tačke, u kojoj pored naravno osporavanja priznavanja Kosova, a ponekad i aktivne uloge protiv toga, Srbija u suštini prihvata realnost i vodi veoma važne razgovore na normalizaciji odnosa“, rekao je Janjić u razgovoru za Anadolu Agency povodom osme godišnjice nezavisnosti koja se danas obeležava na Kosovu.

On je dodao da kada je u pitanju normalizacija odnosa Beograda i Prištine, stiglo se dotle da većina pitanja integracija Srba u kosovske institucije je rešena, osim zajednica srpskih opština, te da je počela normalnija komunikacija između poslovnih zajednica i ljudi.

„Ima puno da se uradi, mnogo je urađeno, i ako bih davao opštu ocenu, ja bih rekao i da su Kosovo i Srbija konačno na nekom koloseku koji ih vodi paralelno u istom pravcu, ka Evropskoj uniji, a susretanja ima, nažalost, još uvek preko konflikata i preko sve jače opozicije i u Srbiji i na Kosovu“, rekao je Janjić.

Govoreći o tome da li je Srbija pod pritiskom međunarodne zajednice krenula ka normalizaciji odnosa, Janjić je rekao da ako bi iko u Srbiji ozbiljno razmišljao o potrebama Srbije, ne bi bila potrebna međunarodna zajednica za to.

„Jednostavno, biti u sukobu, kako god to zvali, delom bivše teritorije ili sa stanovništvom na toj teritoriji komšijskoj, nije dobro. Nije dobro za ekonomiju, nije dobro za bezbednost Srbije. Ja mislim da je pre svega ekonomski i bezbednosni, i u drugom planu taj međunarodni interes Srbije da sređuje stanje i da žive u nekoj vrsti miroljubive koegzistencije, kao nekoj vrsti maksimuma. A to pogotovu važi za Albance, jer su izolovani i fizički je moguće stići do Evrope ili preletanjem Srbije ili prolaskom kroz Srbiju.“

Prema njegovom mišljenju, političari u Srbiji još uvek ne razumeju šta od njih traže velike sile te da se u Srbiji samo govori o velikim zaverama, pritiscima, a niko od nje ne traži priznanje.

„Samo traže od njih da budu dovoljno jaki, dovoljno pouzdani partneri, da upravljaju krizom, ali na način da se ta kriza ne vrati na tačku oružanih sukoba ili nekih novih konfrotacija, npr. Rusije i Zapada, preko pitanja Kosova“, istakao je Janjić.

On je dodao da se od Srbije traži da bude pouzdan partner u upravljanju krizom, a da kada je u pitanju priznanje ili nepriznanje nezavisnosti Kosova, radi se o jednom od ne toliko bitnih elemenata ili mehanizama upravljanja krizom.

Janjić je dodao da je kod političara u Srbiji problem što veruju još uvek da postoje neka laka rešenja, da je to neka podela ili na brzinu priznanje ili neka vrsta taktiziranja, te da „ne razumeju da je potrebna jasna strategija upravljanja kosovskom krizom, ali tako da Srbija konstruiše svoje institucije i da postane ono što se od nje očekuje, jedan pouzdani partner“.

„Što se tiče Albanaca, oni doživljavaju otrežnjenje ovih dana. Oni su dugo verovali ili većina i stanovništva i političara, da će oni stalno sve dobijati, da su mala, ugrožena manjina, koja je našla zaštitnika u Americi. Stvari su se pokazale da nisu takve, da Amerika i od njih traži poštovanje standarda“, rekao je Janjić.