Srbija izdala Dražu Mihajlovića

Čini se kako mnogi u Srbiji i dalje vide junaka u zloglasnom vođi četnika, Draži Mihajloviću.

Tako portal Telegraf.rs donosi "srceparajući" tekst o tome kako je Srbija "digla ruke od heroja, đenerala Draže Mihajlovića".

Tekst, bez intervencija, vam prenosimo sa ovog portala.

Državna komisija za utvrđivanje okolnosti pogubljenja četničkog komandanta Dragoljuba Draže Mihailovića, prestala je s radom, a samim tim i potraga za otkrivanjem groba srpskog junaka koji je streljan po nalogu Josipa Broza Tita!

 Komisija je formirana 27. aprila 2009. godine i pune dve godine istraživala je arhive, saslušavala svedoke, tumačila dokumentaciju u Moskvi i Londonu. Nakon prvih tragova, taj posao je nastavila Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje tajnih grobnica, ali, ni pored toga, još uvek nije utvrđeno gde je zapravo sahranjen Draža, a takođe ni da li se i dalje traga za mestom gde su pokopani njegovi posmrtni ostaci.

Nakon što je pomenuta komisija predstavila nalaze 14. aprila 2011. godine, posao preuzima Državna komisija za pronalaženje i obeležavanje tajnih grobnica ubijenih posle 12. septembra 1944. godine. Naime, postojale su čvrste naznake da se posmrtni ostaci generala Mihajlovića nalaze na Adi Ciganliji, ali je nakon DNK ispitivanja na Institutu za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta utvrđeno da je reč o životinjskim ostacima.

Naime, nakon što su mnogobrojni svedoci potvrdili da je Draža Mihajlović pogubljen kraj zida nekadašnjeg zatvora na Adi Ciganliji iskopavanja, koja je vodio istoričar Srđan Cvetković počela su 18. juna 2011, a prve rupe blizu čuvenog ružičnjaka napravili su upravo Cvetković, Vladimir Todorović iz Tužilaštva za ratne zločine i Blažo Đurović, vlasnik privatnog preduzeća za geodetske radove i rođak ravnogorca Đure Đurovića.

Od kako je otkriveno da su iskopane kosti životinjskog porekla, ništa se ne zna o daljoj istrazi – niti da li je nastavljena, niti da li se njen nastavak planira.

Srđan Cvetković, pak, kaže za “Novosti” da Državna komisija za istinu o Draži više ne postoji čak ni na papiru, dok Komisija za tajne grobnice formalno postoji, ali faktički su joj vezane ruke jer ne dobija ni dinara za rad.

Cvetković je takođe objasnio da je komisija uradila svoj maksimum, da su istražili svu dostupnu arhivu i saslušali sve svedoke i na osnovu poklapanja iskaza četiri svedoka locirala Adu Ciganliju kao mesto pogubljenja i potencijalnu tajnu grobnicu.

- Svi svedoci su bili sekundarni, nijedan nije bio očevidac. Zapisnik sa streljanja nije nađen, jer je “šetao” od jedne političke instance do druge, i na kraju nestao. Arhivski fondovi su iscrpljeni i dok se eventualno ne pojavi nestali, ključni dokument, novih tragova nema, kao ni novih svedoka. Ostalo je samo uverenje da je telo generala Mihailovića posle streljanja ili uništeno ili izmešteno na drugu tajnu lokaciju – objasnio je Cvetković.

On je dodao i da lokaliteti kao potencijalne skrivene grobnice (Lisičji potok i Veliko ratno ostrvo), nikada nisu ispitane, jer svedočenja o istim nisu bila precizna.

Iako je komisija i pre Cvetkovićeve napravila veliku bazu od 56.000 žrtava koje su likvidirane mahom bez suđenja i iz političkih razloga, i zakopane u masovne grobnice i locirala grobnice i eshumirala ostatke u Sivcu, Boljevcu i Gumištu, novca za nastavak istraživanja, kako kaže Cvetković, nema, a ni komisija nema ni ingerencije da naloži sondiranje, kopanje, ekshumaciju i veštačenje, niti da obeleži mesta egzekucije.

To mogu da odrade samo sud i tužilaštvo, tako da pomaka najverovatnije neće biti dok se ne donese politička deklaracija u parlamentu kojom bi se osudila ova masovna streljanja.

Ključni trag za “Dražinu komisiju” – iskaz Slobodana Krstića, koji su devedesetih snimili Miladin Gavrilović iz Zadužbine kralja Petra na Oplencu i novinar Mileta Nedeljković, sačuvan je. U njemu se kaže:

“Dragoljub Mihailović streljan je 17. jula 1946, u prvim jutarnjim časovima, na Adi Ciganliji, a njegovo telo bačeno je u krečanu pokraj ograde zatvora, koja je posle nekoliko dana zatrpana. Oružjem sa prigušivačem streljana su tada još sedmorica osuđenika, a osmi, Dragi Jovanović, uprkos zvaničnom državnom saopštenju da je likvidiran, živeo je još dve-tri godine i potom ubijen. Tom činu prisustvovali su Slobodan Penezić Krcun, ministar unutrašnjih poslova Srbije, Josip Hrnčević, tužilac FNRJ, pukovnik Miloš Minić, vojni tužilac, Mihajlo Đorđević, predsednik sudskog veća, Slobodan Krstić Uča, funkcioner Ozne…”

Komisija za tajne grobnice je, takođe,  pronašla je dokaze da je nemali broj golootočana iz Srbije sahranjen na zagrebačkom groblju Mirogoj, u neobeleženim grobnicama. Da bi se istražilo ko sve tamo počiva potreban je međudržavni dogovor Beograda i Zagreba. Među onima koji su gotovo sigurno tamo sahranjeni je i Đorđe Mladenović, koji je na paklenom ostrvu bio istovremeno kad i njegov sin Radoslav.