BiH pozvana da dostavi Program reformi kako bi dobila milijardu i 85 miliona eura

Evropska komisija je danas pozvala Bosnu i Hercegovinu da finalizira i dostavi Program reformi kako bi iskoristila priliku koju nudi Plan rasta za Zapadni Balkan.

Prema preliminarnom planu, Bosna i Hercegovina bi iz Plana rasta mogla dobiti jednu milijardu i 85 miliona eura.

Na današnjem sastanku Pododbora za ekonomska i finansijska pitanja i statistiku predstavnika EU i BiH, održanom u Briselu, EK je pozdravila usvajanje Zakona o zaštiti ličnih podataka i Zakona o graničnoj kontroli, te pozvala na usvajanje zakona vezanih za vladavinu prava i imenovanje glavnog pregovarača, kako bi se ostvario napredak ka usvajanju pregovaračkog okvira EU s BiH, saopštila je Direkcija za evropske integracije (DEI) BiH.

Evropska komisija je ocijenila da je BiH tokom prošle godine ostvarila ograničen napredak u pogledu ekonomskih kriterija, prenosi Srna.

Istaknuti su rast konkurentnosti i stabilnost finansijskog sektora, dok su kao izazovi u funkcionisanju tržišne ekonomije i sposobnosti zemlje da se nosi s pritiskom konkurencije i tržišnih sila, izdvojeni: ekonomsko upravljanje, vladavina prava, emigracija stanovništva, javna preduzeća i fragmentacija institucija.

Evropska komisija je pozdravila korake koje je BiH do sada preduzela ka pristupanju Jedinstvenoj zoni plaćanja u eurima (SEPA), a BiH, kako je navedeno, treba da nastavi s usklađivanjem s pravnom tekovinom EU i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, posebno u vezi s liberalizacijom kretanja kapitala i plaćanja.

Šta se traži?

Evropska komisija i stranke iz entiteta Federacija BiH traže da se Republika Srpska obaveže da će u Narodnoj skupštini Republike Srpske imenovati dvojicu nedostajućih sudija Ustavnog suda BiH iz tog entiteta. Jedan od uvjeta je i da se RS obaveže da će provoditi odluke Ustavnog suda na cijeloj teritoriji BiH, javlja Radio Slobodna Evropa.

Entitetski parlament godinama nije raspravljao o imenovanju novih sudija i pokušao je donijeti zakon o neprimjenjivanju odluka najvišeg suda u zemlji na teritoriji tog entiteta.

Iz RS-a odbijaju svaki razgovor o tome, sve dok se ne donese zakon o ustavnom sudu i troje stranih sudija iz Ustavnog suda BiH, od devet koliko ih je ukupno, zamijeni domaćim sudijama.

Traže i da Ustavni sud donosi odluke samo ako najmanje jedan sudija iz RS-a glasa za tu odluku. Na to, s druge strane, ne pristaju stranke u Federaciji BiH.

Trenutno je za donošenje odluke potrebno pet glasova bez obzira iz kojeg entiteta su sudije.

Sporan je i prijedlog iz Republike Srpske da entitetske vlasti mogu uložiti veto na odluke Konkurencijskog vijeća BiH, a na što, također, ne pristaju gore spomenute bošnjačke stranke.

Bosna i Hercegovina je kandidirala projekte iz oblasti infrastrukture, energije i digitalizacije.

Šta je BiH kandidirala od projekata?

Među njima je 12 projekata iz oblasti transporta, kao što su izgradnja pola milijarde eura vrijednog tunela Prenj, na jugu BiH.

Planirana je i izgradnja pojedinih dionica autoputa na koridoru Vc od juga do sjevera zemlje, izgradnja banjalučke obilaznice, kao i rekonstrukcija određenih dionica željezničke infrastrukture.

Za ulaganje u 21 projekat iz energetskog sektora i tranzicije na obnovljive izvore energije su projekti obnove i proširenja elektrodistributivne mreže.

Tu su i projekti izgradnje južne gasne interkonekcije prema Hrvatskoj te revitalizacija hidroelektrana Jajce, Trebinje i Salakovac.

Projekti su ukupne vrijednosti veće od milijardu eura. Trećina novca bi bila sufinancirana iz evropskih fondova, a ostatak povoljnim kreditima.