Ovo je prvi znak početka starenja mozga: Koje namirnice treba redovno jesti da bi radio kao sat

Najraniji znak početka starenja mozga je pogoršanje stanja njegovih krvnih sudova. Zbog toga se smanjuje cerebralni protok krvi, a samim tim i ishrana mozga. To dovodi do disfunkcije moždanih ćelija i preranog starenja mozga.

Starenje mozga počinje neprimjetno za osobu. Promjene u funkciji mozga još nisu mnogo primjetne, ali ozbiljni problemi su sve bliži. To su bespomoćnost, povećan umor, smanjena memorija i kognitivne sposobnosti te čitav niz drugih neprijatnih manifestacija starosti.

Ishrana igra važnu ulogu u funkcionisanju mozga, pa postoje namirnice koje redovno treba jesti kako bi mozak radio kao sat.

1. Hrana koja uključuje ugljikohidrate s visokim sadržajem vlakana i niskim glikemijskim indeksom

Istraživanja pokazuju da je ovo jedna od najefikasnijih opcija za održavanje zdravlja mozga.

Pređite na naviku da pravite ovsene pahuljice za doručak. Odličan su izvor vlakana, koja pomažu u usporavanju varenja ugljikohidrata i omogućavaju postepeno puštanje šećera u krv.

Ovo ne samo da poboljšava funkciju mozga, već i pomaže da nivo energije bude stabilan tokom dana.

Dobro je poznato da ugljikohidrati utiču na raspoloženje kroz različite mehanizme.

Prvi je da povećanjem insulina, ugljikohidrati povećavaju nivo dopamina u mozgu. Zbog toga mnogi teže visokoglikemijskim ugljikohidratima – lepinji, muffinima, medenjacima i pitama. Ali važno je shvatiti da konstantna konzumacija velikih količina visokoglikemijskih ugljikohidrata dovodi ne samo do povećane insulinske rezistencije i pada nivoa dopamina i serotonina, već i do veoma brzog trošenja moždanih ćelija!

Uključite u ishranu grašak, razne vrste pasulja i sočiva. Osim što su bogati vlaknima i biljnim proteinima, oni su odličan izvor vitamina B, koji pomažu u poboljšanju funkcije mozga povećanjem nivoa neurotransmitera. Ove namirnice također sadrže cink, magnezij, selen i ne-hem željezo, što će vam pomoći da duže ostanete mladi.

2. Fermentirana hrana

Fermentirana hrana (jogurt, kefir, kombuča, kiseli kupus, mrkva, krastavci, paradajz) dobro utiče ne samo na crijevnu mikrofloru, već i na stanje moždanih ćelija.

Proces fermentacije omogućava da se žive bakterije razviju u hrani, koje zatim mogu pretvoriti šećer u alkohol i kiseline. Tokom ovog procesa formiraju se probiotici. Ovi živi mikroorganizmi podržavaju rast zdravih bakterija u crijevima i mogu povećati nivo serotonina.

Serotonin je neurotransmiter koji utiče na mnoge aspekte ljudskog ponašanja: raspoloženje, odgovor na stres, apetit.

Do 90% serotonina u tijelu proizvode crijevni mikrobiom (ovo je kolekcija zdravih bakterija u crijevima).

Iznova i iznova je dokazano da mikrobiom crijeva igra veoma važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga. Istraživanja su pokazala direktnu i blisku vezu između njih.

3. Masna riba

Masne ribe (haringa, kapelin, losos) bogate su dvjema vrstama omega-3 masnih kiselina – dokozaheksaenskom kiselinom i eikozapentaenskom kiselinom. One promoviraju fluidnost membrane moždanih ćelija i igraju ključnu ulogu u funkciji mozga i održavanju pravilne ćelijske signalizacije.

Odrasli trebaju primati najmanje 250-500 mg ovih kombinovanih kiselina dnevno. Konzumiranje masne ribe je odličan način da dobijete ove masti i poboljšate zdravlje mozga.

4. Bobičasto voće

Borovnice, ribizle i kupine bogate su antocijaninima, koji direktno utiču na funkciju mozga.

Možete jesti svježe, sušene ili smrznute bobice. One ne samo da usporavaju starenje moždanih ćelija zbog visokog nivoa antioksidanasa, nego sadrže i širok spektar fenolnih jedinjenja koja igraju ključnu ulogu u borbi protiv oksidativnog stresa – neravnoteže štetnih jedinjenja u ćelijama koja izaziva uništavanje ćelija.

5. Orašasti plodovi i sjemenke

Orašasti plodovi i sjemenke bogati su biljnim proteinima, zdravim mastima i vlaknima. Osim toga, sadrže triptofan, aminokiselinu odgovornu za proizvodnju serotonina, koji regulira funkcionisanje cijelog tijela.

Bademi, kikiriki, pinjoli, orasi, sjemenke bundeve, susam i suncokret su odlični izvori esencijalnih hranljivih materija za mozak.

Istraživanja su pokazala da umjerena konzumacija sjemenki i orašastih plodova smanjuje rizik od depresije za 33% i povećava efikasnost mozga za 30-35%.

Kao što vidite, poboljšanje zdravlja mozga nije nimalo teško - sve što trebate učiniti je napraviti neke zdrave promjene u svojoj ishrani. A ako želite još korisnije savjete za poboljšanje zdravlja, obratite se svom liječniku.