NAZIRE SE KRAJ SUKOBA POSLIJE 35 GODINA? Armenija spremna da prizna Nagorno-Karabah kao dio Azerbejdžana
Armenija je spremna da prizna Nagorno-Karabah kao dio susjednog Azerbejdžana, ako vlasti u Bakuu garantuju bezbjednost i prava lokalnog stanovništva, koje pretežno čine etnički Armenci, izjavio je danas premijer Nikol Pašinjan.
Govoreći na konferenciji za novinare, Pašinjan je primijetio da cijela teritorija Azerbejdžana ima 86.600 kvadratnih kilometara, uključujući i tu oblast – “istovremeno, kažemo da pitanje prava i bezbjednosti naroda Nagorno-Karabaha treba da bude u fokusu rasprave u budućim pregovorima.
Ako se mi i Azerbejdžan dobro razumijemo, Armenija će priznati teritorijalni integritet Azerbejdžana u okviru navedenih granica, dok će Baku priznati teritorijalni integritet Armenije na površini od 29.800 kvadratnih kilometara – dodao je on.
Armenski premijer takođe je istakao da se vode intenzivni pregovori sa Azerbejdžanom i izrazio nadu u što skoriji dogovor o tekstu mirovnog sporazuma sa Azerbejdžanom, kao i njegovom potpisivanju.
Osim toga, Pašinjan smatra da mora doći do obostranog povlačenje snaga Armenije i Azerbejdžana na osnovu mapa Generalštaba Oružanih snaga Armenije iz 1975. godine. On je uvjeren da će to garantovati stabilnost u regionu. Takođe je naveo da ne smatra realnim potpisivanje mirovnog sporazuma sa Bakuom tokom sastanka sa predsjednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim u Moskvi 25. maja.
Sastanak u Moskvi planiran je za četvrtak. Mislim da do tada neće biti realno da se potpiše mirovni sporazum – precizirao je Pašinjan.
Istovremeno, nije isključio “postizanje zajedničkog imenioca” o otvaranju regionalnih saobraćajnih komunikacija.
Pašinjan je prošle srijede izjavio da Armenija i Azerbejdžan priznaju međusobni teritorijalni integritet unutar sovjetskih administrativnih granica.
Jerevan i Baku su prošle godine, uz posredovanje Rusije, SAD i Evropske unije, započeli razgovore o budućem mirovnom sporazumu. Početkom februara ove godine ministar spoljnih poslova Armenije Ararat Mirzojan izjavio je da je Armenija dobila nove prijedloge Azerbejdžana o mirovnom sporazumu i da ih proučava. Kasnije je Pašinjan rekao da je i Jerevan, sa svoje strane, podnio Bakuu prijedloge za mirovni sporazum.
Krajem septembra 2020. u Nagorno-Karabahu obnovljena su borbena dejstva koja su bila nastavak dugogodišnjeg sukoba i u kome je stradalo mnogo civila. Baku i Jerevan međusobno su se optuživale za izbijanje sukoba. Strane su nekoliko puta pokušavale da postignu primirje, ali je uspješan bio pokušaj postignut 10. novembra 2020.
Lideri Rusije, Azerbejdžana i Armenije, Vladimir Putin, Ilham Alijev i Nikol Pašinjan, potpisali su tada zajedničku izjavu o potpunom prekidu borbenih dejstava u Nagorno-Karabahu. Kako se navodi u izjavi, jedan dio regiona prelazi pod kontrolu Azerbejdžana, strane će razmijeniti zarobljenike, a ruske mirovne snage biće raspoređene duž kontakt linije i duž Lačinskog koridora koji povezuje Karabah sa Armenijom.
Augusta prošle godine ponovo je došlo do eskalacije napetosti. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su azerbejdžanske oružane snage prekršile primirje u zoni sukoba, u oblasti visoravni Saribaba.