UPRAŽNJAVATE AUTOFAGIJU, A NISTE SVJESNI OPASNIH GREŠAKA! Dr Filgud i De Vinča: Osjećaćete se kao da se liječite OD BOLESTI ZAVISNOSTI

Neželjeni višak kilograma je uvijek aktuelna tema, a uoči ljetnjih mjeseci se većina nas naprasno sjeti kako je vrijeme za dijetu.

Međutim, to je poduhvat koji mora da bude realizovan u saradnji sa stručnjacima.

Kako pomenete autofagiju, svi će da skoče i da vam kažu "jao to je ono gladovanje od 16 sati", "probao sam", "smršao sam" ili šta već, jer nema ko za ovu metodu nije čuo.

FOTO: SHUTTERSTOCK

Metabolički proces periodičnog gladovanja za koji je japanski biolog Jošinori Ošumi dobio Nobelovu nagradu 2016. godine veoma je popularan posljednjih mjeseci i izaziva kontroverze među ljekarima.

"Prekinuti post" ili autofagiju kao način ishrane u cijelom svijetu je popularizovao jedan od najboljih igrača bijelog sporta u istoriji – Novak Đoković, a pridržavaju ga se i brojne druge poznate ličnosti, ali i obični ljudi.

Koliko je zaista korisna i da li je preporučljiva svima pričaju gosti jutarnjeg programa Dr Saša Plećević, poznatiji kao Dr Filgud, specijalista anesteziologije sa reanimatologijom i fitness trener i Vesna de Vinča, spisateljica, novinarka i vlasnica modne agencije "Miss Yu".

De Vinča je prvo obrazložila šta spada pod pojam autofagija:

FOTO: PRIVATNA ARHIVA, SHUTTERSTOCK

- To bi u bukvalnom značenju definisalo "samoizjedanje". Dakle, nakon 12 sati od obroka pokreće se proces samojedenja. Sve je to korisno, pre i posle Ošumija, mnoge studije pokazuju benefite autofagije. Mimo toga što se gube kilogrami, gladovanjem se izbacuju otrovi iz organizma. Živimo u vreme otrova, samim tim čišćenje mora da se dešava. Detoksikacija mora redovno da se radi ukoliko želimo da živimo zdravo i dugo. Takođe, autofagijom, se otklanjamo viškova masti i ugljenih hidrata. U narednoj fazi, kada uđemo u temeljno gladovanje onda se čiste i patogene forme, odnosno razni miomi, oblici cisti... Da bi na kraju mogle da se čiste i velike, opake bolesti.

Potom je Plećević objasnio kako gladovanje utiče na organizam, ali i koje nuspojave može da izazove.

- Mi smo bombardovani reklamama brze hrane, a industrija logično želi da zaradi novac, i onda nameću šta da jedemo. Sve to ima puno šećera i masti, koje prave zavist i stvara potrebu da se non-stop nešto jede. Samim tim, kad prestaneš da jedeš, kreću nuspojave poput drhtavice, znojenja, glavobolje, pada energije... To su krize zbog zavisnosti. Trebalo bi da se jede dosta povrća, vlakana, a voće umereno, manje masna mesa poput ribe, ćuretine i piletine, što se žitarica tiče trebalo bi da budu od punog zrna - rekao je Plećević, pa nastavio:

- Tečnost je jako bitna, potom zdrave masti. Veoma je važno i na koji način je hrana pripremljena. Čak i zdrava hrana može da se pripremi na pogrešan način. To je gore nego manje zdravu hranu na ispravan način. Trebalo bi da se pravi na temperaturi, bez vode, bez ulja, u posudama na temperaturi do 70 stepeni.