ZORAN MARJANOVIĆ SE UHVATIO ZA GLAVU: Ovo su posljednje JELENINE RIJEČI PRED UBISTVO, muk u sudnici!

Optuženom Zoranu Marjanoviću danas pred Višim sudom u Beogradu počelo je suđenje povodom optužbi za svirepo ubistvo supruge Jelene Marjanović 2. aprila 2016. godine u Borči. 

Na početku današnjeg suđenja sudija Jelena Škulić obavijestila je tužilaštvo i branioce da je u sud 22. oktobra stiglo misteriozno anononimno pismo iz Švajcarske i da tužilaštvo "treba da odluči da li će da postupa po njemu". 

Zoran Marjanović  je nakon toga skoro sat i po vremena iznosio svoju odbranu, nakon čega je uslijedila pauza od petnaest minuta, a onda je suđenje nastavljeno.

- Ovaj trenutak sam čekao tri i po godine, vjerujem u sud zaista, do sad nijedna šansa mi nije data. Targetiran sam da budem žrtveno jagnje, postoje imena do kojih ćemo kasnije doći. Ne plašim se ničega, dok budem hodao ovom zemljom, želim da se ubica moje supruge i saučesnici pronađu i da stanu ovde gde ja sada stojim. Posle tri i po godine muka mi je od svega, psuhički sam rastrojen. Na nasipu smo bili Jelena, Jana i ja, onda je Jelena otišla da trči. Nije je bilo i mi smo počeli da je tražimo, nigdje je nije bilo - započeo je svoj iskaz Marjanović.

Marjanović je pred sudom do detalja opisivao koga je sve sreo na putu do nasipa i na nasipu kada je njegova supruga Jelena nestala.

- Video sam čovjeka sa vezanim repom svetlije kose, sa malim djetetom. Došao je nekoliko sekundi poslije nas. Bila su tu dva momka udaljena od nas. Dok je Jelena radila vežbe, oni su tu okolo pravili kolutove i komentarisali da je dobar teren, na šta se Jelena nadovezala: "Šta je to, jel to hoće da zidaju nešto i ovde?". Jelena je vezala vijaču i preskakala, a onda je vezala takozvani učkur na trenerci u dvije duple mašnice. Onda je Jelena dala vijaču Jani i krenula da trči uz reči: Odoh ja - to mi je poslednje rekla - kazao je na suđenju Marjanović i dodao:

- Perifernim vidom video sam da se popela na nasip i da je počela da trci. To je bio posljednji put da sam je vidio. Usput sam sreo nekoliko ljudi, ali me je brinulo to što nisam vidio Jelenu. Krenuo sam sa Janom da šetam nasipom idući u smjeru u kom je Jelena otišla da trči. Ne znam kolika je udaljenost od prve rampe i druge, ali znam da sam se zabrinuo. Video sam i beli jugo koji je dolazio iz pravca Zemunskog mosta, kretao se malo brže nego što bi trebalo, mlađi čovjek je upravljao, a pored njega je bio još jedan. U susret mi je išao stariji čovjek na biciklu. Zaustavio sam ga i pitao da li je vidio Jelenu. Opisao sam mu kako izgleda i šta ima obučeno, rekao je da je nije vidio - rekao je Marjanović.

Zoran je u svom iskazu naveo i da je video još jedan auto koji mu je bio sumnjiv, a objasnio je i da nijednom trenutka nije gasio telefon i da je sve vreme pokušavao da stupi u kontakt sa Jelenom. 

- Ne znam koliko smo prešli od prve rampe, ali Jelene i dalje nije bilo. Riješio sam da pozovem Jelenu, bilo je signala, telefon je zvonio, ali se nije javila. U jednom momentu sjećam se da sam ugledao "karavan". Stajao je paralelno sa šipražjem. Auto je krenuo prema nama, taj vozač je imao blagi osmeh i otišao je iza nas - prisjećao se Marjanović.

Pozvao je svog prijatelja iz policije, insprektora koji je došao da je traži i onda je prijavio da mu je žena nestala. Zoran je naveo da je potom pozvao brata Uroša i oca da traže Jelenu, ali da je nisu našli, a potom se vratio kući.

Zoran Marjanović je optužen je za krivično djelo teško ubistvo, za koje je zaprećena kazna zatvora do 40 godina zatvora i brani se sa slobode. Danas se na suđenju izjasnio da nije kriv i ostao je pri svom iskazu od ranije. Tužilaštvo ga tereti da je 2. aprila 2016. godine ubio suprugu Jelenu na nasipu u Borči, dok je u neposrednoj blizini mesta zločina bila i njihova maloletna ćerka, koja je tog popodneva sa njima došla na nasip Crvenka u Borči.

Zoran se od 12. juna 2018. brani sa slobode, pošto mu je tog dana Apelacioni sud ukinuo pritvor, u kojem je bio 10 mjeseci. Bio je uhapšen 15. septembra 2017. godinu i po od ubistva.

(Srbija Danas)