OVO LEDI KRV U ŽILAMA, DARKO OTKRIO ŠTA SE DESILO SEKUNDU PRIJE NEGO ŠTO JE ISPAO IZ AUTA: Sve je ZAPREPASTIO
Pjevač Darko Lazić kaže da je bio spreman da digne ruku na sebe da je ostao nepokretan poslije teške nesreće, koju je doživio 23. oktobra prošle godine.
Pjevač priča da je bio agresivan tokom oporavka u Selters banji i da je iz nemoći plakao skoro svako večer.
Šta se tačno dogodilo kobnog jutra, kada si doživio saobraćajku?
"To veče sam ranije legao da spavam, jer sam prethodno radio četiri noći zaredom. Međutim, pozvao me je drug na jedno slavlje i ja sam ustao, obukao se, jer sam želeo da ga ispoštujem. Kod njega sam popio četiri rakije, što je ništa za onog ko može dosta da popije. Potom sam krenuo kući. Odvezao sam druga u Pećince i nastavio za Brestač. U jednom momentu mi se mnogo prispavalo, pa sam stao kraj puta i otvorio krov kako bi me hladan vazduh presjekao. Ali bilo mi je mnogo hladno, pa sam ga zatvorio i pustio grijanje. E to me je ubilo. Nakon toga se bukvalno ničega ne sjećam..."
Šta je sljedeće čega se sjećaš?
"Poslije više od 20 dana sam se probudio. Bolnice u Zemunu se uopšte ne sjećam, sve vrijeme sam bio pod lijekovima. Kada sam otvorio oči, mislio sam da je sve bio košmar. Sve sam čuo, vidio, ali sam bio paralisan. Dežurna sestra tada mi je rekla da sam jaukao od bolova, da sam počupao sve elektrode sa sebe... Bilo je jezivo. Uplašio sam se da neću moći više da hodam, pogotovo kada sam video da sam po sredini tijela rasporen i da ne mogu da se pomjerim. Pitao sam ćaleta: "Je l' mogu da hodam", a on mi je rekao da ću moći. Nisam bio siguran, pa sam pitao i sestru, koja mi je rekla: "Mislim da će sve biti u redu"."
Ni oni nisu bili sigurni da nećeš ostati bogalj?
"Nisu. Zbog toga sam psihički pukao. Razočarao sam se u sebe što sam dopustio da mi se sve to desi samo da bih ispoštovao druge. Da su mi rekli da ostajem paralizovan, rekao bih im: "Bolje da nema, ne treba mi život, koji sam đavo ostao živ." Tada bih bio na teretu svima."
Koji je najteži momenat koji pamtiš?
" Boravak u Selters banji mi je najteže pao. Tamo sam bio najagresivniji, najnervozniji, plakao sam svaki dan. Pao sam u bedak što sam u kolicima, što ne mogu na noge. Pokušavao sam uz pomoć terapeuta da ustanem, ali nisam mogao. Desnu nogu ni danas ne mogu da pomjerim jer mi je palo stopalo. Rekli su mi da ću u toj nozi imati večitu paralizu. Smorio sam se zbog toga, ali u medicini dva i dva nisu četiri. Tu se nikada ne zna, jer medicina napreduje iz dana u dan. Učim se da živim s tim, jer je moglo da me nema."
(Novi.ba/Espreso.rs)
