UPALA SAM NA ŽURKU ZA ELITU: Vrata su se zatvorila tačno u 11, skinuli smo se, A ONDA ŠOK!
Autorica teksta sa stranice "Marie Claire" donosi ispovijest koja je ostavila mnoge u šoku.
Ovo je njeno iskustvo sa jedne elitne žurke.
Dan prije ove žurke primila sam mejl sa adresom, zajedno sa pravilima koja će važiti na zabavi. Ovo je bila moja prva zabava. Sa strancima, naročito sa mnogo njih nije nešto što me privlači. Ali željela sam da doživim nešto novo, pa kada mi je prijatelj iz Londona predložio to dok sam bila u posjeti kod njega, pristala sam. Htjela sam da vidim kako to tačno izgleda.
A na takve žurke ne upadate tek tako. Prvo morate da se prijavite preko sajta, da priložite svoje fotografije i svoju kratku biografiju. Tek kada vas dobro provere odlučuju da li ste primljeni, jer organizatori žele da budu uvjereni da će sve biti po propisima i da će svi biti bezbijedni.
Pravila koja sam dobila bila su sljedeća: Muškarci ne smiju da prilaze ženama. Ne smiju da ulaze u sobe za “igranje” sami niti da se zadržavaju ako ostanu sami. Uvek moraju da čekaju da budu pozvani. Svi moraju da se prema svima odnose sa poštovanjem. Ne znači ne, bez pitanja i razjašnjavanja. Nema telefona niti fotografisanja. Svi moraju da imaju maske. Nema ogovaranja. Sve što se desi u klubu ostaje u klubu.
Vrata se otvaraju u devet uveče. Žene pristižu u balskim haljinama, a muškarci u odijelima i frakovima. Mobilne telefone ostavljaju odmah na ulazu.
Od 9 do 11 se gosti upoznaju i druže. U 11 se vrata zatvaraju i više niko ne može da uđe. Tada ljudi mogu da skinu maske i odjeću i da počnu sa igrom.Prilično je nategnuto za žene jer su muškarci u društvu drugih žena, pa ne znate da li uopšte žele da im priđete. Ne znam da li treba da samo sjednem i zauzmem neku pozu i sačekam da mi neko priđe ili da odmah pređem u napad? I šta da kažem? “Izvini, jesi li za ljubavni odnos?”. Uz sve to nosila sam tešku i veliku masku iz Venecije zbog koje sam otežano disala i jedva videla, pa sam se teturala kroz mase tijela.
U jednoj od malih soba ulazim i vidim gomile ruku, nogu, grudi i intimnih dijelova, pa ne mogu ni da pretpostavim koliko je ljudi na gomili.
Pretpostavljam da je prošlo 11, pa rješavam da skinem odjeću i masku.
Dok Nikol i ja idemo sa novim društvom uz spiralne stepenice, čujemo neki bas, ali nikakvu melodiju. Ulazimo i vidimo samo gomilu golih ljudi na ogromnom krevetu. I djeluje da čim sjednete tamo automatski pristajete na sve jer svi dodiruju sve oko sebe, bez gledanja. Ne vidim da se iko buni ali ne vidim i da je iko zaista povezan. Što više gledam, sve više vidim samo gomilu ljudi koja samo mehanički vodi ljubav, bez kontakta očima ili riječima.
Samo nas četvero u tom trenutku ne spava ni sa kim. A samu sebe podsećam na moju babu jer bi i ona imala isti izraz lica kada bi se nekim čudom zatekla u ovoj situaciji. Ali za nekih sat vremena, dok diskutujem o Bregzitu sa muškarcem koji je u našem društvu, Nikol se ljubi sa njegovom djevojkom. U jednom trenutku sam od pijanstva i dosade zaspala. Budim se i gledam oko sebe. I dalje svi oko mene rade isto.
Oko dva izjutra je i prava žurka tek kreće, ali mi smo spremni da idemo. Krećemo sa novim prijateljima u obilazak klubova a ja razmišljam kako se ne bih više vraćala na ovu žurku.
(marieclaire.com)
