INTERVJU/ ŽENE U CRNOM ZA NOVI.BA: ''Iz Vlade Srbije, u Potočare može doći ona osoba čija biografija nije umrljana krvlju''

Kao i prethodnih godina, aktivistkinje iz mreže Žena u crnom iz nekoliko gradova Srbije dolaze organizovano na komemoraciju povodom godišnjice genocida u Srebrenici, u Potočare.

U nastavku vam donosimo intervju s aktivistkinjama iz Srbije. 

NOVI.BA: Kako komentarišete činjenicu da još uvijek nije poznato ko će iz Vlade Srbije prisustvovati komemoraciji u Potočarima? 

ŽENE U CRNOM: Vlasti u Srbiji su se menjale, ali se nije menjao njihov odnos prema počinjenom genocidu u Srebrenici. Komemoraciji u Potočarima su prisustvovali Boris Tadić i Aleksandar Vučić. Ni jedan ni drui nisu uradili ništa tom prilikom; ni jedan od njih dvojice se nije izvinuo za počinjeni genocid, a kamo li preduzeo neke konkretne korake koji bi vodili preuzimanju političke odgovornosti za nesprečavanje genocida u Srebrenici. Ponašanje Vlade Srbije pokazuje njen odnos prema žrtvama iz zajednice preživelih genocida, a taj odnos se može smestiti unutar tri reči: poricanje, relativizacija i zaborav. Sve tri reči govore o tome da će Vlada Srbije uraditi sve što je u njenoj moći da učini sve da događaje iz jula 1995. godine u Srebrenici okarakteriše kao zločin, ali će uvek reći, „ali i oni su ubijali nas“, ona će uraditi sve što je u njenoj moći da umanji broj žrtava, tako što će tvrditi da nije bilo više od osam hiljada ljudi koji su ubijeni, nego da je bilo manje, ona će uraditi sve što je u njenoj moći da o počinjenom genocidu ne govori, „jer se ne trebamo baviti događajima iz prošlosti, nego se okrenuti budućnosti“.

NOVI.BA: Prema vašem mišljenju ko bi iz Vlade Srbije trebao prisustvovati u Potočarima i kolika je važnost dolaska?

ŽENE U CRNOM: Iz Vlade Srbije u Potočarima može da se pojavi ona osoba, čija biografija nije umrljana krvlju, kao što su to biografije funkcionera vladajuće Srpske napredne stranke. Ko god bila ta osoba, ona mora da preduzme konkretne korake, koji će pratiti prisustvovanje komemoraciju. U suprotnom, sam čin prisustvovanje komemoraciji je gest dobre volje, ali on kao takav nema nikakvu vrednost ukoliko nije praćen rečima izvinjenja i preuzimanja odgovornosti. Važno je da komemoraciji ne prisustvuje neka osoba koja nije bila posmatrač ratnih dešavanja nego vrlo aktivan učesnik istih, jer od ljudske krvi ruke se ne mogu oprati.

NOVI.BA: Na koji način se može izgraditi povjerenje i pomirenje među ljudima? 

ŽENE U CRNOM: Političari iz Srbije mogu da prate korake organizacija civilnog društva koje su od početka ratova na prostorima bivše Jugoslavije organizovale mnoštvo aktivnosti, od toga bi se sprečio rat, preko dokumentovanja ratnih zločina koji su u tom istom ratu počinjeni, pa sve do pozivanja na odgovornost državnih struktura i institucija koje su u tom istom ratu učestvovale. Pojedine osobe iz organizacija civilnog društva su zaslužne za ponovno uspostavljanje odnosa poverenja između zajednice žrtava i ove druge strane, jer je rat uništio odnos poverenja koji je postojao pre rata. Do čina poverenja može da dođe jedino onda kada zajednica agresora priđe zajednici žrtava, kada izrazi svoje izvinjenje za počinjene zločine; ali da se tu ne zaustavi, nego da prizna da su zločini koji su činjeni, činjeni u njeno ime kao grupe. Do pomirenja može doći kroz procese suđenja za ratne zločine, kroz proces obeštećenja žrtava, kroz proces memorijalizacije. Vlada Srbije bi to mogla da uradi na sledeće načine: da prizna presude Haškog tribunala, da prizna presudu Međunarodnog suda pravde, da donese Rezoluciju kojom bi 11. juli proglasila Danom sećanja na genocid u Srebrenici. 

NOVI.BA: Kakva je vaša saradnja sa udruženjima iz Srebrenice? 

ŽENE U CRNOM: Mi Žene u crnom sa zajednicom preživelih Srebrenički genocid imamo dugu i raznovrsnu saradnju. Ta saradnja se ogleda kako u zajedničkim obeležavanjima godišnjica zločina, kroz prisustvovanje mestima zločina, tako i kroz mnoštvo obrazovnih aktivnosti koje zajedno organizuje. Zajedno sa ženama iz Srebrenice pratile smo suđenje „škorpionima“, a sada zajedno pratimo suđenje za zločin u selu Kravica, u Specijalnom sudu u Beogradu. Žene iz Srebrenice su bile uključene u petogodišnji proces feminističkog pristupa pravdi; one su kao svedokinje svedočile na Ženskom sudu, koji je organizovan u Sarajevu, maja 2015. godine.

NOVI.BA: Koja priča vam je ostala u sjećanju prilikom susreta s majkama iz Srebrenice kao najpotresnija? 

ŽENE U CRNOM: Naša feministička etika brige i odgovornosti koju smo razvijale i koju neprestano razvijamo iz naših odnosa poverenja, solidarnosti i saradnje za zajednicom preživelih nam nalaže da ne pravimo hijerarhiju u bolu. Za nas sve priče preživelih imaju jednaku vrednost i mi ćemo se zajedno boriti da otvaramo što više prostora da te priče mogu da se čuju.