Mira Banjac: U 83. godini živi život punim plućima, muškarce osvajala duhovitošću!
Mira Banjac s punim pravom nosi tituli legende. Šesdeset godina čini domaći glumački svijet bogatijim. Njene uloge su antologijske. Mira ima 83 godine, ali i dalje radi i živi punim plućima.
Zatekli smo je zavaljenu u udobnoj fotelji, na stolu ispred nje komadići domaćeg sira i čaša puna leda s nekoliko kapi viskija.
– Ovako se opuštam, uz „viskić“ i knjigu „Filosofija osećanja“ (Hans H. Grelan, „Geopoetika”, prim. n.) – kaže. – Uživam u dobrim knjigama, one su naši pravi, veliki saveznici. Knjige su kao dobri prijatelji, a meni su prijatelji značili mnogo – Mika Antić, Zoran Radmilović, Mihiz, Pekić…. Lukavo sam se družila s pametnim ljudima. Probudili su ono najbolje u meni, piše portal Žena-blic.rs.
Publiku je osvojila osamdesetih, posebno ulogama u predstavama „Ateljea 212“, poput Katice u Radovanu Trećem.
I dalje je Mira jedna od najangažovanijih domaćih glumica. Često je gledamo u novim domaćim filmovima i serijama.
ZBOG BABE I TETKE NIKAD NISAM NAUČILA ENGLESKI
U jednom intervjuu je pričala o tome da je zahvalna što je biologija na njenoj strani. Ne može samo da odmara, kada ne radi, ona se razboli. Sa starošću se sporazumela i zna šta pripada njenim godinama. Kaže, da njene bore rade za nju.
Odavno je još obećala da će raditi dokle god je bude služilo zdravlje. Vjeruje da glumci žive onoliko koliko hoće. Priznaje da žali za pozorištem.
– Pozorište je moj život. Ono traži punu posvećenost i ja sam mu se rado i potpuno dala. Ostalo su, manje ili više, tekuće trake. Ali, ta karijera se završila. Bila je takva kakva je bila, tolika-kolika.
Kaže, zaokružila ju je sa velikom ljubavlju.
– Iako nisam na sceni, boli me ovo zlo vreme za pozorište. Nekada su upravnici brinuli o tome da repertoarom uposle glumce, da neguju umetnike iz uloge u ulogu. Tako se raste.
A glumci su svojim filmskim i TV ulogama dovodili publiku u pozorište.
– Tako se gradi status ustanove. A sad, em niko više ni o čemu ne brine, em hoće zakonom da sankcionišu moralna pitanja. A to je nemoguće. To da li će glumac eventualno ugroziti pozorište zbog, na primer, snimanja serije, pitanje je njegovog ličnog morala i, bogami, ne staje to u zakone. A koliko ja poznajem stvari, ne okreću se leđa pozorištu tek tako, naprotiv.
Kroz život joj, veli, nije bilo lako da usklađuje profesionalne obaveze s privatnim.
Diplomirala je pedesete, odmah se udala i to za svoju prvu veliku ljubav, Andreju Jovanovića. Upoznali su se na studijama glume u Novom Sadu. Mira je već u 24. postala majka, rodila je sina Branu.
Iza nje je brilijatna karijera duga 60 godina
– Sve se brzo dešavalo. A onda sam se od muža razvela kad je Brani bilo pet godina. Dok je bio mali, imala sam sreću da mi je majka pružala veliku podršku, a i s bivšim mužem bila sam u dobrim odnosima sve do njegove smrti. Ma nema… u životu dobijamo samo ono što dajemo – priča.
Djetinjstva se nerado sjeća. Kaže, nikada se ne bi vratila u to vrijeme.
– Ja, u stvari, uopšte i nisam bila dete. Bila sam, eto, neko biće. Odrasla sam u toku strašnog rata i užasa. Drugo, živela sam kod babe. Moj otac je bio Amerikanac. Doveli su ga ovde kad je imao dvadeset i neku godinu. Nije ni znao srpski, oženili su ga mojom majkom koja je bila lepa devojka – priča.
– Živeli su zajedno četiri godine. Ali, on nije mogao ovde da se snađe.
Tako se Mirin otac vratio u Ameriku, s obećanjem da će poslati njenoj mami papire za nju i malu Miru. Želeo je da i one dođu. Obećanje je ispunio. Ali…
– Moji ujaci nisu dali. I tako, mi ne odosmo. Onda je majka otišla u Beograd, gde se zaposlila. Primače se rat, zatvoriše se granice između Srbije i Hrvatske, ona osta u Beogradu, ja u Erdeviku, gde sam i rođena, kod babe i tetke po ocu, koja je takođe došla iz Amerike i slabo govorila srpski. Te dve žene su se strahovito svađale, a ja sam živela u tome i u čežnji za majkom. Zbog njih dve, bake i tetke, nikada nisam naučila engleski – priznaje.
NAJVAŽNIJE JE MI JE BILO DA POLOŽIM ISPIT U BIFEU
Svjetla tačka u njenom odrastanju bila je učiteljica koja je, priča, mirisala na divne sapune, zračila toplinom. Ona ju je i usmjerila na glumu. U nekom trenutku upoznala je profesora Rakitina, pa Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu, pa Miru Trailović i „Atelje 212“, zatim filmska platna i televiziju…
Miru Banjac često karakterišu kao komičarku, a komičare prati glas da uglavnom nisu šaljivi u privatnom životu. Za nju to ne važi.
– Možda je to neko malo lukavstvo još iz mladosti. Rano sam uvidela da nisam lepa devojka, pa sam se lukavo družila sa onima koje su bile veoma lepe, ali nezanimljive. Kad idemo na neku žurku, prvo pustim da prođe euforija koju izaziva njihova pojava i lepota, a onda se tu negde umuvam i u nekom trenutku vickasto skrenem pažnju na sebe. I tako odjednom društvo prelazi kod mene. Šta ćeš, snalazila sam se.
Mira sa koleginicom Ljiljanom Blagojević na snimanju filma „Nož“
Kaže da je glumački posao veliki lopov. Krade dobar dio privatnosti.
– Krade i kad vidite i kad ne vidite, a osećanje koje ste izgubili više ne možete da dobijete. Mnogo sam bola u tom smislu ponela. Recimo, moja mati je umrla dok sam bila na turneji u Poljskoj. Sahranili su je moji prijatelji, glumci. A mati mi je bila neko, neko... Kad je umrla, mislila sam da meni sad svako može svašta. Kad sam posle majčine smrti došla u Beograd, bila sam potpuno izgubljena. Jaukala sam po beogradskim ulicama.
Zahvaljujući predstavama koje je igrala u „Ateljeu 212“ i glumcima, nekako je prošla kroz taj period.
– Znate, onog momenta kada sam položila kod „ateljeovaca“, i to ne samo na sceni, nego i u bifeu, znala sam da sam spremna za život. Ako tu položiš ispit, onda si primljen u porodicu.
MNOGO VOLIM MIRIS KUHINJE
Mira za sebe kaže da je vrhunska kuharica. Zna bazu, standardna jela. A u njoj uvijek radi glumica, pa često malo izmisli, dopuni.
– Ovako prelistavajući časopise vidim te italijanska jela, te meksička kuhinja… Što se mene tiče, najbolji od svih je Patin kuvar. To je majka našeg čuvenog Libera Markonija. Volim miris kuhinje. Moj orman u kuhinji miriše na vanilu, na jabuke… Kad se razmašem uz šporet, uživam u dobrom društvu sa samom sobom.
(Izvor: žena.blic.rs)