OTIŠLI SU VEČERAS U KUĆU MALE MONIKE KOJU JE OTEO I MUČIO MALČANSKI BERBERIN, A ONA IZGOVORILA POTRESNE RIJEČI: Cijela Srbija na nogama, "HOĆU DA..."

Objavljeno:17.01.2020 - 19:47
A A A Times Arial

Mnogo sam srećna. Konačno sam, posle skoro mesec dana košmara, koji želim da zaboravim što prije, ponovo kod svoje kuće. Jedva sam čekala da upoznam i zagrlim svog psa Leu.

Ovo je na vratima svog trošnog doma u Suvom dolu kraj Niša, kroz osmeh rekla dvanaestogodišnja Monika K po izlasku iz bolnice. Ona je u petak 17. januara, poslije tri sedmice, izašla iz bolnice, u koju je smeštena posle desetodnevne potrage i spasa iz ruku otmičara Ninislava Jovanovića.

Napaćenu devojčicu, koju je 19. decembra na putu do škole oteo "malčanski berberin", dočekali su zagrljaji najbližih. Hrabra Monika je lavovski podnijela torturu monstruma koji ju je zlostavljao, danima je krio i vodao po svrljiškim i knjaževačkim brdima, po hladnoći i vjetru. Ipak je u svoj dom ušla uz veliki osmijeh, u pratnji roditelja Roberta i Aleksandre, dok su je na vratima čekali baka i deka. Niko nije ni pokušavao da krije suze radosnice. Najlepši osmeh, ipak, joj je izmamio lavež novog kućnog ljubimca, kojeg je upoznala.

malcanski-berberin-kao-bubica-u-pritvoru-zver-jede-spava-i-seta-spustene-glave

- Pas je presladak, kao da me poznaje. Toliko je umiljat - rekla je djevojčica, koja će ovaj dan i izlazak iz bolnice slaviti kao novi početak u životu.

Kako nam je rekla, želi da ostvari svoje snove, da završi školu i postane modna kreatorka. Suze i smeh smenjivali su se i na licima njenih roditelja, koji su je dočekali sa tortom dobrodošlice i poklonima. Prošla je, kažu, večnost od dana kada je njihova mezimica kobnog jutra oteta, i nemaju dovoljno pravih riječi kojima bi opisali radost što su, posle izuzetno teškog perioda, ponovo svi na okupu.

690313-monika-ff

- Hvala dragom Bogu i policiji koja je danonoćno tražila, hvala i Emilu Živiću koji ju je pronašao onog dana u kući svoje rođake. Hvala svima koji su bili uz nas i koji su nam pomogli da danas dočekamo naše dijete, našu ljepoticu živu i zdravu - u dahu priča Monikin otac Robert dok siječe najveće parče torte svojoj ljubimici.

On kaže da mu je sada cilj da djetetu obezbijedi sve što joj je potrebno da prevaziđe tragediju na najbolji mogući način. A to neće biti nimalo lako, jer Robret je sezonski radnik, a Aleksandra je zaposlena u "Benetonu" i sada će morati na bolovanje.

- Želim da joj sredim sobu, da joj obezbijedim normalne uslove da završi ovaj razred, najvjerovatnije od kuće, jer i dalje psihički i fizički iscrpljena. Radiću sezonske poslove, neki ljudi su slali i pomoć i hvala im na tome. Sada kada nam se dijete vratilo živo, sve imamo - priča nam Robert.

Izvor: Kurir.rs

  
 

Komentari - Ukupno 0

NAPOMENA - Portal Novi.ba zadržava pravo da obriše neprimjereni dio ili cijeli komentar bez najave i objašnjenja. Mišljenja iznešena u komentarima nisu stavovi redakcije web portala Novi.ba!