DRAMA, MALI ALEKSANDAR NAZVAO MILANA I OVO MU REKAO: On odmah otišao na sud, SVE SE SAZNALO!
Biiznismen Milan Popović koji je danas dobio starateljstvo nad sinom Aleksandrom rekao je da samu presudu ne može da komenatriše.
"Ne smijem da vam dam nikakve komentare. Mogu da vam kažem da ne postoji nikakav srpski pasoš i to je čista medijska provokacija kojom se insinuira da dijete odvodim u Srbiju, a ja vam sada izjavljujem da dijete ostaje u Zagrebu i nastavlja da pohađa školu u Zagrebu. Nisam izvadio nikakav novi srpski pasoš", kaže Milan Popović za hrvatske medije.
Popović inače važi za čovjeka koji retko daje intervjue, posebno one u kojima priča o stvarima iz privatnog života.
Ipak on je u jednom intervjuu početkom prošle godine pričao o sebi, odrastanju, JNA, svojim sinovima, bogatstvu, bivšoj supruzi, politici...
Želim još dhece jer sam shvatio da su djeca i provođenje i učestvovanje u njihovom odrastanju najveće bogatstvo. Imati taj luksuz da u bilo kom trenutku kada je to potrebno provodim vreme sa svojom djecom je za mene najveći uspijeh.
Nama muškarcima treba malo više vremena da se prepoznamo u ulozi oca. Kada sam uspavljivao Aleksandra, on je bio još beba, i u jednom trenutku se digao na rukice i onda mi se nasmijao. Eto tu sam se prepoznao...
Zahvalan sam na jedan način tom spletu okolnosti koji se izdešavao i koji se i dalje dešava jer mi je otovorio oči i dao mogućnost da probam da poboljšam i ispravim te nedosttake koji postoje u sistemu. Mislim da ću sa vremenom na jedan ispravan način omogućiti da dođe do promene - a to znači da očevi koji žele, a pričam ovde o rastavljenim roditeljima, da nastave da brinu o svojoj djeci kao preij, taj otac mora da ima prioritet u odnosu na baku, deku, sestru...
Dakle otac koji ima mogućnosti, nije nasilan, posvećen otac, redovno plaća alimentaciju ne može da se stavi u isti koš sa drugim očevima koji ne žele da to.
Severina ima svoje ciljeve i radi stvari sa određenom namjerom koja nema nikakve veze sa tim šta je u najboljem interesu djeteta.
Svoj život sam podredio svojoj djeci. Želim da ta djeca odrastaju uz mene. Ja se zalažem za privatnost ali Severina uporno objavljuje Aleksandrove slike na društvenim mrežama i očigledno nema namjeru da prestane. Ona govori da je ponosna na svog sina i onda taj ponos realizuje preko njegovih objava na društvenim mrežama iako ima gomilu upozorenja stručnjaka da je to štetno za dete.
Aleksandar sljedeće godine treba da pođe u školu. Ja smatram da on treba da ide u privatnu školu sa ograničenim brojem đaka, dok Severina insistira da zbog socijalizacije Aleksandar treba da ide u javnu školu. Aleksandar je po meni izložen mogućem izrugavanju od svojih vršnjaka koji znaju da budu nemilosrdni. Ja kao otac bih htio da ga maksimalno zaštitim.
Jednom se desilo da je ona otišla na put a Aleksandra je ostavila trećim osobama u Srbiji. Saznao sam to. Sin me je zvao, rekao mi je da se boji. Rekao mi je imena tih ljudi i ja sam prvi put tada čuo za te ljude. Tada sam pokrenuo postupak da se Severini privremeno oduzme starateljstvo dok se ne vrati kako bi Aleksandar to vrijeme mogao da provede sa mnom.
Inače, Aleksandar kad idemo da kupimo igračke onda on kaže - Tata hajde da uzmemo ovom drugaru, ovom drugari i ovom drugaru još neku igračku.
O JNA
Disciplinu sam naučio kroz sport i vojsku. JNA je bila korisna za sve koji su služili armiju. Tačno sam ranije znao kad sam zapošljavao ljude ko je služio tu vojsku a ko nije. Vidjelo se to po poštovanju starijeg, predpostavljenog, disciplini, redu...
O SEBI
Ja nisam poročan čovjek. Ne pušim, ne pijem, ne koristim nikakva opojna sredstva. Bavio sam se nekad muzikom. Prvi bend sam imao u Vršcu, posle sam svirao u Pančevu a onda u Švajcarskoj.
Imao sam pank bend. Kosu sam farbao kredom a onda sam prije dolaska kući brisao to da tata ne vidi šta sam uradio. Svirao sam prvo bubnjeve pa gitaru.
KAKVE LJUDE CIJENI
Kod ljudi cijenim iskrenost. Po meni čovjek treba da bude autentičan, bez glume, pretvaranja, laži. Takve ljude biram u svom okruženju.
Ja ne znam nijednog mog druga koji je bogat. A šta znači bogat? To je relativna stvar.
POVJERENJE U VUČIĆA
Imam vjeru i siguran sam da je politika koju Aleksandar Vučić vodi za Srbiju i u Srbiji. Potpuno podržavam njegov rad i na međunarodnom nivou ali i u unutrašnjoj politici.
O HUMANITARNOM RADU
U 2017. godini sam donirao više od milion eura u Srbiji. A toliko je planirano i za 2018. Meni nije bitno da mi neko kaže hvala. Meni je najbitniji taj sam čin davanja.
Znate jednom davno imao sam tri automobila. I onda sam shvatio da koliko god želio ja ne mogu da vozim ta tri automobila istovremeno. I onda sam razmišljao da je bolje da poklonim dva automobila nekome kome treba a sebi ostavim jedan.
Razmišljao sam zašto bih ja kupovao te automobile već da nekome poklonim ono što tom nekom treba. I tako sam počeo da pomažem narodne kuhinje i ulažem u Vršac.
(Kurir.rs/Banat Vršac/Priredio: P.L)