POUČNA PRIČA: Čovek koji je mislio da je mrtav
Bio jednom jedan čovek, hipohondar kad je posrijedi bilo njegovo zdravlje, a iznad svega se bojao dana kad će doći smrt.
Jednoga dana, među tolikim ludim idejama, padne mu na pamet da je možda već mrtav. Pa je upitao svoju ženu: Reci mi, ženo, da nisam ja mrtav? Žena se smijala i rekla mu da dotakne ruke i noge. - Vidiš? Tople su. Dobro, to znači da si živ. Da si mrtav, ruke i noge bile bi ti ledene.
Čoveku se odgovor učini razumnim pa se smiri. Nakon nekoliko nedelja, jednog snježnog dana, čovjek je otišao u šumu sjeći drva. Kad je došao u šumu, skinuo je rukavice i počeo sjekirom sjeći stabla. Bez razmišljanja pređe rukom po čelu i primjeti da je hladno. Prisjeti se šta je rekla njegova žena, skine cipele i čarape i užasnuto utvrdi da su mu i noge ledene.
U tom trenutku nije uopšte sumnjao: shvatio je da je mrtav.
Nije dobro da mrtvac hoda uokolo i sječe stabla, rekao je sam sebi. Ostavio je sjekiru kraj mule i legao na ledenu zemlju, ruku prekriženih na grudima i zatvorenih očiju. Nakon što je neko vrijeme ležao na zemlji, naprtnjačama sa vezanim namirnicama približi se čopor pasa. Kad su vidjeli da ih ništa ne sprečava, pojedoše sve jestivo u njima. Čovjek je pomislio: Imaju sreću što sam mrtav. Inače bih ih najurio.
Čopor je nastavio njuškati i otkrio mulu zavezanu za stablo, lak plijen za oštre pseće zube. Mula je cvilela i ritala se, ali čovek je samo razmišljao kako bi je rado branio da nije mrtav. Za nekoliko minuta osladili su se mulom i još je samo nekoliko pasa glodalo kosti. Nezasitan čopor nastavio je lutati tim krajem. Nedugo nakon toga jedan je pas osjetio ljudski miris. Pogledao je uokolo i ugledao nepokretnog drvoseču na tlu. Polako se približio, veoma polako, jer je smatrao da su ljudi vrlo opasni i nepouzdani. Za nekoliko trenutaka svi su psi okružili čoveka svojim slinavim zubima.
Sad će me pojesti, pomislio je čovek. Da nisam mrtav, bila bi to druga priča. Psi su se približili...
...i videvši da je nepokretan, pojeli ga.
Izvor:Opusteno.rs