Jedna od najljepših Čolinih balada nastala od jako tragične i istinite priče, rijetko ko je znao za ovo

Malo je onih koji ne znaju čuveni hit Zdravka Čolića "Ona spava", a još manje Kruševljana koji ne znaju kome je on zapravo posvećen.

Pjesma je posvećena Milici Kostić, koja u pokušaju da spasi svoju čast od silovatelja koji su željeli da joj je oduzmu, skočila sa 11. sprata Rubinove kule i zadobila teške tjelesne povrede, kojima je kasnije podlegla.

Te kobne 1947. godine jedan dečku ju je zamolio da pozove njegovu djevojku da se nađu, jer on to ne može da uradi, pod izgovorom da ima mnogo stroge roditelje.
Onda ju je poveo u njegov stan na 11. spratu gdje su ih čekali još četvorica nasilnika, sa kojima je planirao grupno silovanje.

Kada ju je uveo u stan rekao joj je svoje namjere i tražio joj da se skine.

Ona je to odbila, pa je dečko pokušao da primijeni silu. Milica je kroz suze molila da je puste, ali je on nije slušao. Tada se oglasio jedan od četvorice ostalih i rekao da je puste jer je nevina.

- Nevina je, ne želim da je diram - kratko je rekao momak.
Nažalost oni je nisu pustili. Milica je na sve načine pokušavala da ih namoli, ali kada nije uspjela odlučila se na bijeg, u želji da sačuva svoje poštenje. Kada je ostala sama u sobi, skočila je kroz prozor sa 11. sprata i zadobila teške tjelesne povrede.

Inspektor Dobrivoje Stefanović, koji je radio na slučaju, prisjetio se njihovog kratkog razgovora u bolnici.

Pitao sam je: “Gdje si bila?”
Milica je odgovorila: “Bila sam u školi. Sa drugaricama…”Trebalo je da imaju nešto - kao pismeni. (riječ je svakako o upisivanju prvog dana školske godine).
Poslije ovoga je izgubila svijest.
Zatim se opet probudila i rekla: “Išla sam sa nekim dečkom do jedanaestog sprata da pozovem njegovu djevojku”
Ja sam je pitao: “A što si ti išla?”
Rekla je: “Taj dečko mi je rekao da ta djevojka ima stroge roditelje i da je samo pozovem.”
Tada je opet zaspala.
Par minuta kasnije Milica se probudila i rekla: “Bili smo na jedanaestom spratu”
Pitao sam: “Kako znaš?”
Rekla je da je, pošto je izašla, vidjela na liftu.
Pitao sam je: “Da li si sama skočila ili te je neko gurnuo?”
Rekla je: ’Ja sam sama skočila kroz prozor.’
Pitao sam: ’Zašto?’
Rekla je: “Nisam više mogla da izdržim… Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast.”
Poslije toga, Milica je pala u duboku komu, iz koje se, nažalost, nije probudila, piše pink.rs.

Da se Milica ne zaboravi, Zdravko Čolić joj je posvetio ovu pjesmu:

Zdravko čolić Ona spava

Poput zvijezda, poput trava
i tišine što nas spaja,
poput rana što nas bole,
poput djece što se vole,

ona spava, ona spava,
ona spava, spava, spava,
ona spava.

Nikad više snene oči,
nikad više crne kose,
nikad više noge bose što je nose,
što je nose
neće vidjet smiraj dana
ona spava, ona spava.
Nek umuknu sva zvona,
da ne zvone, da ne zvone
ustrijelite sve ptice,
da ne lete, da ne lete
i okujte sva mora
da ne šume, da ne šume.

Pustite je neka spava,
neka spava, spava, spava
neka spava.
Pustite je neka spava,
neka spava, spava, spava
neka spava.