Ispovijest djevojke koju je silovao brat policajca : "On slobodno šeta, a moj košmar još traje"

Samo jedan izlazak bio je dovoljan da se M. A. (23), djevojci iz Beograda, život pretvori u noćnu moru i ponese etiketu “silovana“ . Prošle godine u oktobru, u Resniku ju je prvo omalovažavo, zatim tukao a na kraju i za sva vremena oskrnavio Nemanja S. (22), čiji je brat policajac.

Zbog ovog djela, poslije 60 dana skrivanja, mladić koji joj ne nametnuo ožiljke koji nikad neće zarasti, odležao je samo 30 dana u pritvoru, a ni tih mjesec dana, kako M. A. kaže, ne bi bio iza rešetaka da ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović nije “izvukao slučaj iz fioke”. Nemanja S.  je izabrao da se brani ćutanjem.

Vest o silovanju djevojke u Resniku prošle godine u oktobru odjeknula je u svim medijima. Ona, za razliku od svog silovatelja ne ćuti, već prvi put otvoreno govori o noći koju nikada neće moći da zaboravi.

U ekskluzivnoj ispovijesti za Telegraf.rs, M. A. iskreno kaže da joj nije svejedno što će javnost upoznati sa svime što je preživela, ali ističe da je skupila hrabrosti samo da bi silovatelja stigla zaslužena kazna.

M. A. je silovana u noći izmedu petka i subote, 7. i 8. oktobra 2016. godine. Tome je prethodio dogovor sa drugaricom Tamarom, koju je upoznala na splavu na kojem su zajedno radile u aprilu prošle godine. Prije nego što su se 6. oktobra dogovorile da se vide sutradan, nisu izlazile zajedno ali su se povremeno čule putem društvenih mreža. Naša sagovornica je u međuvremenu promijenila posao, i u trenutku kada je silovana radila je u jednoj kladionici.

– Pitala sam je sa kim ćemo izaći a ona mi je rekla sa njenim društvom. U suštini, to mi nije bilo važno. Na dan kada je tebalo da se vidimo, dakle 7. oktobra, pustila mi je poruku oko 22 sata i pitala me je da li ostaje dogovor. Potvrdila sam joj, na šta mi je kazala da će doći da me pokupe kod “Mekdonaldsa” na Novom Beogradu, ne precizirajući ko će doći i kako. Kada je došao taj trenutak ušla sam u crveni automobil ali se ne sjećam da li je bio “reno” ili “pežo”. U njemu su bili Tamara i dvojica mladića – priča M. A. za Telegraf.rs.

Put do te kuće, za koju se ispostavilo da je u Resniku, bio je dug. Naša sagovornica kaže da nije znala u kom dijelu grada se nalazi. Vjerovala je “drugarici”, pa je nije ni pitala na kojoj je adresi.

– Oko ponoći smo stigli u neko naselje, meni nepoznato, i stali ispred kuće, neosvijetljene. Kapije nije bilo. Bilo je mračno, ulica je bila neosvijetljena i nesfaltirana. Do kuće smo, koliko se sjećam, došli tako što smo se penjali na neko brdo, nakon čega smo skrenuli lijevo. Ušli smo u dnevni boravak kuće i svi sjeli na ugaonu garnituru. Tamara i njen dečko su sjedili jedan pored drugog, Veselin pored njih a ja na drugom kraju garniture – priča M. A. i dodaje da su pili sokove, nikakva alkoholna pića.

U početku je komunikacija četvoro mladih bila normalna. Međutim, takva situacija trajala je svega 15-aminuta. Tada su Bogdan i Veselin počeli o seksulanim temama, i nepristojnim pitanjima.

– Pitali su me da li dobro d…., koja mi je omiljena poza, pri čemu je Bogdan komentarisao kako Tamara dobro d… Na sve to ona se samo smijala. Sva ta pitanja sam doživjela kao omalovažavanje a pošto su mi rekli da su mlađi, rekla sam da me to ne interesuje i da su oni za mene klinci. U jednom trenutku Tamara i Bogdan su se našli ispod ćebeta, ispod kojeg su se ljubili i vaćarili. Bilo mi je neprijatno i bila sam ljuta na nju. Tada me je Veselin pitao da odem sa njim do trafike. Dvoumila sam se zbog čega mi je rakao: “Hajde, neću da te silujem, ne brini se.”

Pošto nisam znala šta da radim dok su ovo dvoje u ljubavnom zanosu, krenula sam. U blizini nije bilo trafike pa smo se duže vozili do nje. Imali smo normalnu komunikaciju u kolima. Do trafike, na kojoj ne znam šta je kupio, otišao je sam, dok sam se ja u automobilu dopisivala sa drugom na Fejsbuku. Pakao slijedi kad smo se vratili u tu kuću – kroz suze govori M. A.

Dvojac je i dalje bio ispod ćebeta. Veselin ju je pozvao da pređe u drugu sobu, kako bi ih ostavili same:

– Pitala sam ima li u drugoj sobi televizor, na šta se on okrenuo drugu i rekao Bogdanu: “Čuješ li šta ona pita?”. Prokomentarisala sam da ne znam šta je tu smiješno. Kada smo ušli u tu drugu sobu, Veselin je legao na bračni krevet i rekao mi da ga izmasiram. Odbila sam, a on mi je uzvratio da bi mi bilo bolje da se smirim, i da dođem da mu ga cokim. Tada sam drugu na Fejsbuku nagovijestila da će mi vjerovatno trebati prevoz. Rekla sam Veselinu da želim kući, i da mi da adresu na šta mi je odgovorio da će me voziti kada on bude htio, i da se smirim da me ne bi razvukao po podu. Odgovorila sam mu da ne glumi kriminalca jer je on za mene klinac, a on je tada ustao, uhvatio se za kaiš i rekao mi: “Dođi da mi p….

Prišao mi je, ponovio mi istu rečenicu, uhvatio me za kosu i bacio na pod, pri čemu sam udarila potiljkom o patos. Uhvatio me je za kosu i vukao sve do dnevne sobe gdje su bili Bogdan i Tamara. Udario mi je šamar, a onda se okrenuo ka Bogdanu i rekao mu: “Da li sam ti rekao da ću da je razvučem?, a onda meni: “Takvima kao što si ti pišam u usta” i dodao da će da mi odsječe prste. Molila sam Tamaru za pomoć. Sve što je imala da kaže bilo je: “Pa šta ja da radim”.

Uspjela je da ode do toaleta. Drugu Goranu pustila je poruku da joj treba pomoć.

– Tražila sam od svih njih da mi daju adresu. Nisu htjeli. I dalje sam se dopisivala sa Goranom, što je Veselin primijetio pa me je pitao sa kim se dopisujem. Kada sam mu rekla sa dečkom, oteo mi je telefon i otišao u drugu sobu. Bogdan i Tamara su nestali iz dnevnog boravka. Pokušala sam da pobjegnem iz kuće, bila je zaključana. Tada mi je Veselin, koji je pobijesnio jer sam se žalila Goranu, rekao da imam dva minuta fore da se smislim da li ću da spavam sa njim ili će mi baciti telefon. Preklinjala sam ga da ne radi to jer ga još otplaćujem a nemam novca. Govorila sam mu da sam neobrijana, da imam kondilome samo da mu se zgadim. Izvinjavala sam mu se ako je nešto pogrešno protumačio. Nije vrijedilo. Zapovjednim tonom mi je rekao da uđem u sobu – drhtavim glasom priča M. A.
U sobi, koja nije imala struju, bili su samo bračni krevet i ormar. Zaključao je vrata. Tražio joj je da se skine. Preklinjala ga je da to ne radi.

– Bacio me je na krevet. Pala sam na leđa. Na silu mi je svlačio pantalone. Povlačila sam ih na gore a on ih je i dalje svlačio. Okrenuo me je na stomak, rukama me uhvatio za desnu ruku i desnu butinu, cijelom težinom legao na mene, svukao mi donji veš i ušao… Kada je završio rekao je: “Da li je moralo sve ovo da se desi da bi te j…?“, i izašao iz sobe. Pri izlasku iz kuće rekao je Bogdanu da me pusti kad mu on da znak – kaže ona.

Prošlo je dosta vremena dok je M. A. napustila ovu kuću. Čim je izašla pozvala je Gorana, kojem je Veselin sa njenog telefona pustio poruku da je u bisokopu. Bojala se da je Veselin negdje ne sačeka. Trčala je niz neku nizbrdicu i stigla do stanice “Straževica”. Tada je Goranu rekla gdje se nalazi.

– On je u jednom trenutku morao da prekinem vezu pa sam pozvala tatinu ženu. Dok sam sa njom pričala, nedaleko od mene se zaustavio crveni auto. Vjerujem da je bio on. Zadržao se minut, dva a onda otišao. Goran je došao po mene i odvezao me u Urgentni centar a zatimi u policijsku stanicu u 29. novembra – kaže M. A.
Sa policijom je sutradan našla kuću u kojoj je silovana. Sljedeći šok doživela je poslije dva mjeseca, kada je išla na prepoznavanje svog silovatelja.

– Tek poslije dva mjeseca od svega predao se sa advokatom. Morao je da se preda jer su svi znali da se krije u Rakovici kod rođaka. Sve je pokrenuto s mrtve tačke zahvaljujući ministru Stefanoviću, kojem sam neizmerno zahvalna. Ipak je on brat policajaca. Odmah sam ga prepoznala iako se ugojio i pustio bradu. Odmah sam počela i da se tresem i plačem. Peživjela sam sve isto – rekla je M. A.

Veselin, tačnije Nemanja S. u pritvoru je bio 30 dana. Izašao je oko božićnih praznika. U međuvremenu su saslušani svi svjedoci. Prema rijecima M. A., Tamara je izjavila da nije znala šta se dešava pa čak ju je zanimalo da li su M. A. i Veselin započeli vezu. Interesantno je da se njena i Bogdanova izjava nisu poklopile.

– Ne znam kada će biti suđenje. Mislim da ću to prilično čekati, ali idem do kraja. Kad čovjek doživi što sam ja, zanemi. To je kao san. Kao košmar. Ne budeš svjestan šta se dogodilo. Ne možeš da vjeruješ. Užasno je živjeti sa tim.

Na pitanje koje su joj i u policiji i tužilaštvu a koje smo joj i mi postavili – koliko je trajalo, kaže:

- Meni vječno.

Potpuni identitet svih aktera ove strašne priče, poznati su redakciji Telegraf.rs.

(Lj. Račić / lj.racic@telegraf.rs)