''Najjbolja drugarica mi je u prometnoj nesreći ostala potpuno paralisana''

Najjbolja drugarica mi je u prometnoj nesreći ostala potpuno paralisana. Otpočetka traži da se samo ja brinem o njoj. Ja joj mijenjam pelene, presvlačim je, kupam, hranim, vodim u šetnju u kolicima… Nijednom nije dozvolila da iko to uradi osim mene. Preselila sam se kod nje i njene porodice i oni me uzdržavaju. Volim je i radim to za nju vec godinu i pol. Ipak mi smeta što sam izgubila svoj zivot. Morala sam prestati raditi, decka vidjam 2, 3 puta mjesecno, ne izlazim, ne družim se, ne napredujem. Jer moram uz nju biti 24 h. Postajem potpuno depresivna, a kada god zapocnem na temu da me može i neko drugi ponekad odmijeniti, ona pocne plakati i tako me nagovori da to idalje radim samo ja. Ne znam šta dalje…